U senci moga brata - Uve Tim

Knjigu U senci moga brata kupila sam kada je bila akcija 10 za 999, dugo pre toga sam želela da je kupim, nju je Laguna izdala još 2012. pa se zbog toga verovatno i provlačila po raznim akcijama.

Uve piše biografiju u kojoj centralno mesto zauzima njegov otac i njegov brat, malo manje piše o sestri i majci. Naim, on piše o Drugom svetskom ratu, o tome kakva je situacija bila u Nemačkoj, kroz šta je sve prošla njegova porodica. Piše o starijem bratu koji se dobrovoljno prijavio u SS,  u elitnu jedinicu Mrtvačka glava gde je i izgubio svoj život kada je imao svega 19 godina. Iznosi odlomke iz bratovljevog dnevnika i pokušava da odgovori na neka pitanja. Zašto se prijavio da ubija ljude? Kako se on osećao kada je ubijao ljude? On svog brata nije ni čestito poznavao zato što je bio mali kada se sve to odvijalo, ali je uvek bio u njegovoj senci, još i pre nego što je brat poginuo, u bratovljevoj senci je bila i njihova starija sestra. Nakon njegove smrti senka počinje da bude veća, a porodica polako počinje da klizi u propast. Najupečatljivije je ponašanje njegovog oca koji se najteže suočava sa smrti svoga junaka. 

Knjiga je teška, pisac stalno skače sa teme na teme, događaje ne prikazuje hronološki, ali to mi nije smtalo pri čitanju već mi povećaljo uživanje i uzbuđenje. Očekivala sam malo više jezivijih opisa i odgovore na neka pitanja, al toga nije bilo, to je jedina mana. 

Pisati o patnji , o žrtvama, to znači postaviti pitanje i o krivcima, o krivici, o razlozima zlodela i smrti - kao što postoji predstava o anđelima koji knjiže sva sramna dela i patnje ljudi.

Kategorija: Knjige o ratu, biografija, drama

Izdavač: Laguna, 2012.

Ocena (od 1 do 5): 4

Broj strana: 152

Vekovi, godine, knjige...

Odabrala sam neke od najvećih svetskih klasika i poređala ih hronološki po godinama kako su objavljivanji, da bih stvorila jasnu sliku u glavi koje je deolo kada nastalo, da utvrdim koji su pisci bili savremenici. Znam ja otprilike kada je ko živeo, kada je ko pisao, ali treba utvrditi gradivo. 
Moram da podelim ovde jednu anegdotu iz srednje škole - moja drugarica je spremala prezentaciju o Dobrici Ćosiću (on je tada bio još uvek živ) i onda je ubeđivala profesorku da je umro pre deset godina i bila je veoma sigurna u to, da stvar bude još gora niko iz razreda nije reagovao. Sasvim je ok da se promaši neka godina, ali ne i da se 'sahranjuju' živi pisci ili da se promaši vek stvaranja nekog pisca pa i više. 

18.v.p.n.e 

1. Ep o Gilgamešu 

14. vek 

1. Božanstvena komediija - Dante, 1321.
2. Dekameron - Bokačo, 1352.

16. vek

1. Vilijam Šekspir - Romeo i Julija, 1593.

17. vek

1. Vilijam Šekspir - Hamlet, 1602.
2. Vilijam Šekspir - Otelo, 1604.
3. Migel de Servantes - Don Kihot, 1605.
4. Vilijam Šekspir - Magbet, 1606.
5. Molijer - Tvrdica, 1664.
6. Molijer - Uobraženi bolesnik, 1673.

18. vek 

1. Robinson Kruso - Danijel Defo, 1719.
2. Guliverova putovanja - Džonaton Svift, 1726.

19. vek

1. Razum i osećajnost - Džejni Ostin, 1811.
2. Gordost i predrasude - Džejn Ostin, 1813.
3. Ema - Džejn Ostin, 1815.
4. Zvonar Bogorodičine crkve - Viktor Igo, 1831.
5. Čiča Gorio - Balzak, 1835.
6. Oliver Tvist - Dikens, 1838.
7. Tri musketara - Aleksandar Dima, 1843.
8. Grof Monte Kristo - Aleksanadar Dima, 1844.
9. Džejn Ejr - Šarlot Bronte, 1847.
10. Orkanski visovi - Emili Bronte, 1847.
11. Mobi Dik - Herman Melvil, 1851.
12. Madam Bovari - Flober, 1856.
13. Velika očekivanja - Dikens, 1961.
14. Jadnici - Viktor Igo, 1862.
15. Alisa u Zemlji čuda - Lusi Kerol, 1865.
16. Zločin i kazna - Dostojevski, 1866.
17. Tom Sojer - Mark Tven, 1876.
18. Ana Karenjina - Tolostoj. 1877.
19. Braća Karamazovi - Dostojevski, 1880.
20. Slika Dorijana Greja - Oskar Vajld, 1890.

20. vek

1. Uliks - Džejms Džojs, 1922.
2. Veliki Gedsbi - Skot Ficdžarled, 1925.
3. Proces - Kafka, 1925. 
4. Gospođa Dalovej - Virdžinija Vulf, 1925. 
5. Stepski vuk - Herman Hese, 1927.
6. Ka svetioniku - Virdžinija Vulf, 1927. 
7. Na zapadu ništa novo - Remark, 1928.
8. Buka i bes - Fokner, 1929.
9. Prohujalo s vihorom - Margaret Mičel, 1936.
10. Hobit - Tolkin, 1937.
11. Mali princ - Egziperi, 1940.
12. Stranac - Kami, 1941.
13. Životinjska farma - Džordž Orvel. 1945.
14. Dnevnik Ane Frank - Ana Frank, 1947.
15. 1984 - Džordž Orvel, 1949
16. Lovac u žitu - Selindžer, 1951.
17. Starac i more - Hemigvej, 1952.
18. Čekajući Godoa - Beket, 1952. 
19. Gospodar prstenova - Tolkin, 1954.
20. Lolita - Nobokov, 1955.
21. Ubiti pticu rugalicu - Harper Li, 1960.
22. Majstor i Margarita - Bulgakov, 1966.
23. 100 godina samoće - Markez, 1967.
24. Sluškinjina priča - Margaret Atvud, 1985.
25. Ljubav u doba kolere- Markez, 1985.
26. Voljena - Toni Morison, 1987.
27. Hari Poter i kamen mudrosti - Rouling, 1997.

O miševima i ljudima - Stajnbek

Ako želite da pročitate DELO, KNJIŽEVNO DELO u pravom smislu te reči, onda uzmite Stajnbeka.


Džon Stajbek je američki književnik, rođen 1902, preminuo je 1968. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Pored veoma kontraverznog romana O miševima i ljudima (objavljen 1937), napisao je još Kvart Tortilja, Istočno od raja, Zima našeg nezadovoljstva, Plodovi gneva... Laguna je izdala dva njegova dela - O miševima i ljudima i Istočno od raja, a Plodovi gneva izlaze za par dana. Iako želim da pročitam i ostala njegova dela, trenutno nikako ne mogu, jer izdvojiti 1300 rsd za jednu jedinu knjigu, a ako nemate popust, onda 1700 rsd, to zaista nije normalno, humano.

,,Oni su neobičan par: Džordž je mali, vispren i tamnoput; Leni, krupan čovek koji poseduje um malog deteta. Ipak, oni čine „porodicu“, držeći se jedan drugog kako bi pobedili usamljenost i otuđenost. 

Kao radnici u kalifornijskim prašnjavim poljima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oni grabesvaki posao koji stignu. Jer Džordž i Leni imaju plan: da postanu vlanici komada zemlje i barake koju mogu nazvati svojom. Kad pronađu posao na ranču u dolini Salinas, ostvarenje njihovih snova čini se da je nadohvat ruke. Ali čak ni Džordž ne može sačuvati Lenija od provokacija koketne žene niti predvideti kobne posledice Lenijevog nepokolebljivog pokoravanja stvarima kojima ga je Džordž učio.''

Stalno sam govorila o nekim dobrim knjigama, misleći da su savršeno napisane, da je sve tako dobro uklopljeno, da se ne može naći neka mana. A onda je došla ova knjiga, ja sam još uvek pod utiskom i iz mene govori uzbuđenje, ali mislim da će i godinama unapred, koje god knjige prođu kroz moje ruke, ova  biti jedna od boljih.

O čemu se radi - to sam već iskopirala gore, da se ne ponavljam, dodala bih samo, da se radnja odvija u samo par dana, da ima malo odlič izgrađenih likova, delo napisano na nekih stotina strana. Sa malo reči rečeno je sve. Stil je neverovatan, toliko realan da je to nemoguće opisati. Pisac na početku svakog poglavlja opisuje prostor gde se radnja dešava, a onda iznosi na veoma poseban način ono što se dešava. Čovek ne može da ostane ravnodušan pred ovihi stotinak strana. Ne može da se ne zapita o prijateljstvu, sebičnosti, moralu... Da li osuđujem Džordža? Ja ne mogu da ga osudim, možda većina ljudi može, ali ja ne. A šta reći o Leniju? Um malog deteta zarobljen u odraslog jakog čoveka koji ne zna da kontroliše svoju snagu. Kada sam počela da čitam knjigu prvo sam posislila na Beketovu dramu Čekajući Godoa, ova dva lika su me malčice podsetila na likove iz drame, možda zbog te praznine koja lebdi oko junaka i jednog i drugog dela. 

Dva taga

Kruže internetom ovi tagovi, i na fb i na instangramau i blogovima, svuda ih ima, ja nsiam radila ni jedan do sada, pa sam odlučila da uradim dva. Naravno, oba su vezana za knjige i 'ukrala' sam ih sa drugih blogova.

Book lovers tag

Ovaj tag sam prvo videla na jednom od mojih omiljenih blogova Books and Lilies , a onda malopre i na Nemam ime, imama komentar i onda rekoh da iskoristim ovo vruće vreme i da odradim i ja.

Imaš li određeno mesto za čitanje?
Ne. volim da čitam dok ležim u krevet, volim da čitam za radnim stolom, volim da čitam dok sedim na podu, volim da čitam dok sedim u fotelju, ali onako popreko, ne kao većina normalnih ljudi...

Koristiš li obeleživače stranica (bukmarkere) ili ubaciš bilo koji papirić?
Koristim obeleživače, ali ako se baš desi da sam ga zaturila a moram odmaha da pođem negde onda okrenem knjigu naopačke ili stavim telefon (pa ga posle tražim pola sata gde je).

Da li možeš bilo gde da prekineš čitanje ili moraš da završiš započeto poglavlje?
Volim da završim poglavlje ali se češće dešava da završim samo stranu i pasus zato što me uvek neko prekine ili moram da odem negde.

Da li jedeš ili piješ dok čitaš?
Piće uz knjigu može, hrana nikako. Mada mi se jednom dogodilo da porsipem sok na knjigu iz biblioteke, već sam počela i da izdvajam novac da im kupim novu ako se primeti fleka, ali srećom nije.

Da li su ti uključeni muzika ili TV dok čitaš?
Volim da čitam uz muziku, mogu i da čitam dok je TV upaljen ali da je to nešto što mi neće odvlačiti pažnju.

Čitaš li jednu po jednu knjigu ili započneš više njih istovremeno?
Čitam jednu po jednu, ali se dešava da ne završim jednu, a počnem drugu, međutim toj nedovršenoj se nikad ne vratim.

Da li više voliš da čitaš kod kuće ili negde drugde?
Najviše volim kod kuće. Dok sam išla u srednju imala sam vreme jedino da čitam u busu jer sam putovala 45 minuta do škole (u jednom pravcu) i prosto sam morala nekoko da prekratim to vreme.

Čitaš li u sebi ili na glas? 
U sebi.

Savijaš li knjigu ili je čuvaš kao da je nova?
Nikako. Čuvam knjige k'o oči u glavu, pogotovo ako su tuđe. (sem one jedne na koju sam prosula sok)

Pišeš li u svojim knjigama?
Nikako. Sve što mi se sviđa prepipšem u svesku. Međutim, na prvoj strani uvek napiušem veoma sitno svoje ime i datum kad je knjiga kupljena i ponek gde.

Klasici

Drugi tag sam pronašla opet na gore već spomenutom blogu Nemam ime, komentar imam i reko ajde sad i njega odmah da uradim.

Klasik kojem se pridodaje mnogo pažnje,a koji se tebi ne sviđa?
Mislim da nisam pročitala takav klasik do sada.

Period o kojem  najviše čitaš?
Najviše čitam o Drugom svetskom ratu, nešto manje o Prvom, ali definitivno imam najviše knjiga sa ratnom tematikom.

Omiljena bajka.
Devojčica sa šibicom.

Klasik zbog kojeg se stidiš jer ga još uvek nisi pročitala?
Lista je veoma dugačka, toliko klasika želim da pročitam a nemam vremena. Jadnici - Viktor Igo, Velika očekivanja - Dikens, Lolita - Nabokov,Viridžinija Vulf, još puno njih, ne mogu sad svih da se setim.

Pet klasika koje uskoro planiraš da pročitaš.
Iste one iz predhodnog pitanja.

Omiljena knjiga inspirisana klasikom.
Mislim da je jedina knjiga inspirisana klasikom koju sam do sada pročitala Moj gospodin savršeni - Aleksandra Poter, međutim, ja sam Gordost i predrasude čitala posle toga, tako da mi ništa nije bilo jasno.


Omiljeni film ili TV adaptacija klasika.
Mnogo volim film snimljen po romanu Ubiti pticu rugalicu, gledala sam ga pre neki dan po ko zna koji put i još mu ne nađoh ni jednu jedinu manu. 

Najgora filmska ili TV adaptacija klasika.

Omiljena edicija klasika.
Sviđa mi se edicija koju su izdali Novosti, a koju nemam, koja je bila veoma povoljna, ali ja sam tada bila isuviše mala da bih znala da cenim ono što je vredno i jeftino, tako da imam samo par knjiga odatel, to nikad neću prežaliti.

Klasik za koji smatraša da je zanemaren a koji bi svima preporučila.
Buka i bes. Nije mi jasno zašto je ova knjiga izbačena iz školske lektire, ali eto, bila je na prijemnom ispitu kada sam upisivala fakultet i srećom sam je bila pročitala. 

Knjige koje nisam pročitala do kraja #1

Kada sam razmišljala šta sledeće da čitama (na kraju sam se odlučila da uzmem O miševima i ljudima) palo mi je na pamet da pročitam knjige koje nisam završila, da jednostavno počnem tamo gde sam stala ili da počne iznova. 

Međutim, ruka jednostavno nije htela da krene ka njima, jednostavno je htela da uzme nešto drugo. Da li ću ih nekad pročitati? Neke bih zaista volela da ipak pročitam, ali neke prosto ne mogu.

Možda nisam bila dovoljno zrela, nisam imala dovoljno čitalačkog iskustva kada sam ih držala u rukama, iskreno se nadam da ću neke od njih pročitati jer mislim da vredi.

O ludilu i lekovima - Redžina O'Melvini

Ova me je naučilo da ne sudim o knjizi po koricama ili na osnovu mesta gde se odigrava radnja. Kupila sam ovu knjigu samo zato što volim, obožavam Venciju, na naslovnoj strani - Venecija, radnja smeštena u Veneciji i ja se bez razmišljanja zaletela da je kupim. Knjiga je toliko dosadan i nerazumljiva da je to neverovatno. Prosto nisam mogla da nastavim dalje.

Leševe na videlo - Hilari Mantel

Jedno vreme sam bila zaluđena za čudnovat bračni život Henrija VIII, prvo sam pročitala knjige Filipe Gregori, pa sve istorijske činjenice koje sam našla na internet, ali i to nije zadovoljilo moju znatiželju, pa sam našla i ovu knjigu, međutim... Nisam pročitala ni pedeset strana, stil je previše nerazgovetan, previše likova se uvodi odjednom.

Kapija suza - Ejbraham Vergeze

Ovu knjigu sam dobila od odeljenja za rođendan, drugarica koja je birala je rekla da je to jedna od njenih omiljenih knjiga i da je zaista odlična. Posle tridesetak strana ništa se nije dogodilo pa sam odustala od čitanja, ali se iskreno nadam da ću je pročitati jednom do kraja, svi komentari su toliko pozitivni, svi o njoj govore lepo, samo sam ja prosto odustala veoma brzo.

Ponoćna ruža - Lusinda Rajli

Lusinda piše sasvim doobre knjige gde su uvek prepliću prošlost i sadašnjost, pročitala sam sva njena dela sem ove, razlog zašto sam odustala - radnja nikako da počne. Nadam se da ću je završiti do kraja, do sada sam uživala u svakoj njenoj knjizi, uvek je prošlost bila napisana savršeno, dok je sadašnjost malo patetična, glupa i predvidiva.

Stakleni grad - Imodžen Robertson

Jako dugo sam želela da kupim ovu knjigu, i kada sam konačno počela da je čitam radnja je bila toliko tupava i dosadna da me više nije vuklo da je čitam, pa sam odustala.

Knjige za leto

Za ove letnje dane, za uživanje pored plaže, reke, jezera, bazena, preporučujem neke lagane knjige uz kojie može da se opusti i uživa.

Za one malo mlađe ja uvek preporučujem jedinstvenu Saru Desen (mnogo mi je žao što je Laguna prestala da izdaje njene knjige).

Zatim je tu i Megan koju sam tek nedavno 'upoznala'. I izdvojila bih dve tinjedžerske knjige Kendes Bušnel – Kerini dnevnici  i  Leto i grad.  Dodala bih za kraj i Dnevnik jedneključaonice, naše autorke Mine Aleksić.

Malo ozbiljnije štivo, ali i dalje lagano, je Nikolas Sparks koji pieše fine ljubavne romane, neki su pomalo patetični, neki predvidivi, ali ipak ima odlične opise i pouke. 

Gijom Muso sa elementima nuačne fantastike, čije knjige izdaje Vulkan. Ja sam prestala da kupujem njegove knjige jer malo malo pa izađe neka, a skoro sve mogu da se nađu na internetu.

 Ja sam na moru prošle godine uživala u čitanju knjige Jedan dan Dejvida Nikolsa, kao i u Suzanin dnevnik za Nikolasa  Džejmsa Pa tersona koja je bila sasvim suprotno od očekivanog.

Orhanovo nasleđe - Alin Ohanesjan

Jutros sam konačmno završila čitanje ove knjige. 

Nedavno je izašla u izdanu Lagune i veoma brzo se popela na sam vrh top liste. Ja sam je savim slučajno kupila, volim da čitam o ratu i genocidu, tada shvatim koliko su naši životi savršeni, a problemi mali, u odnosu na one koji su tu za vreme rata. 

Opis sam iskopirala sa Laguninog sajta:
,,Roman prepun emotivne snage i istorijskog naboja koji stoji rame uz rame sa Hoseinijevim Lovcem na zmajeve.

Kada Orhanovog divnog i ekscentričnog dedu Kemala – čoveka koji je izgradio pravu dinastiju na tkanju ćilima – budu pronašli mrtvog, potopljenog u kaci s bojom, Orhan će naslediti taj decenijama razvijan posao. No Kemalov testament donosi više pitanja nego odgovora. Porodično imanje je zaveštano nepoznatoj osobi udaljenoj hiljadama kilometara, vremešnoj ženi koja živi u jermenskom domu za stare u Los Anđelesu. Njeno postojanje i tajnovitost njene prošlosti samo će produbiti misteriju i pitanje zbog čega je Orhanov deda svoj dom u Turskoj ostavio nepoznatoj ženi, a ne sinu ili unuku.

Imajući u rukama samo prastari Kemalov skicenblok, rešen da ispravi nepravdu, Orhan odlazi u Los Anđeles. Tamo neće samo razotkriti priču koju osamdesetsedmogodišnja Seda pomno čuva, već će shvatiti da Sedina prošlost preti da rasturi njegovu budućnost. 

U svom izuzetnom romanu Alin Ohanesjan je stvorila dva izuzetno upečatljiva lika – mladića neupućenog u prošlost svoje porodice i svoje zemlje, i starice koju progoni danak istorije otet od njenog života. Krećući se kroz vreme, od poslednjih godina Otomanskog carstva pa sve do kraja dvadesetog veka, Orhanovo nasleđe tka pripovest o strasnoj ljubavi, neizrecivim strahotama, neverovatnoj istrajnosti i skrivanim pričama koje naraštajima mogu progoniti jednu porodicu. ''

Ono što mogu da dodam da radnju pratimo iz dva ugla, iz dva vremena - sadašnjost i prošlost (Prvi svetski rat). Sadašnjost se odvija pretežno u Ameriku, dok je prošlost smeštena u Turskoj. U središtu radnje je progon Jermena, genocid koji je izvršen nad njima. Ko što obično biva, kada je opisan rat, knjiga je puna jezivih i stravičnih scena, patnje, bola, umiranja. Niko ne može da ostane ravnodušan i da mu ne zastane srce kod nekih opisa. Kao što i na samoj knjizi piše, slična je Hoseinijvevim Lovcem na zmajeve. 

Omiljeni lik: Seda, Fatma;
Najgori lik: Nabi-beg;
Kategorija: Knjige o ratu, drama;
Izdavač: Laguna, 2015;
Ocena (od 1 do 5): 5;
Šta sam naučila: Kao i u svim knjigama o ratu, da je rat nešto najgore što postoji na ovom svetu, najveće zlo;
Sledeće čitam: O miševima i ljudima - Džon Stajnbek