Меша Селимовић - Тврђава

Тврђава је сваки човјек, свака заједница, свака држава, свак идеологија...

Постоје књиге које се читају брзо, лагано, за пар сати, за пар дана. Постоје и оне које се читају дуго, месец дана па и диже. Не зато што је њихов стил неразговетан, већ зато што имају тежину и вредност и заслужују да се свакој страници посвети пажња, да не остане ни једно нејасно место или реченица.

Дервиш и смрт сам читала веома дуго, трудила сам се да све разумем, али за овако великог писаца потребно је мало више читалачког искуства. Пре двадесетак дана узела сам у руке ову дивну књигу и одлучила да јој посветим пажњу коју заслужује. Читала сам сваког дана по једно поглавље. Ово је књига којој се поново треба вратити, када стекнем још више и читалачког и животног искуства. Једноставно, оне књиге које су вредне су скоро увек написане на тај начин да се другачије схвате са сваким следећим читањем. Трудила сам се и да запишем цитате, све... то је просто немогуће. У  овој књизи је свака реченица вредна и значајна, свака друга поучна.

Роман је објављен 1870.

''Из тог чуда што се зове рат, запамтио сам безброј ситница и само два догађаја, и причам о њима не зато што су тежи од осталих већ што их нико не заборавља.''

Главни јунак овог романа је Ахмет Шабо, младић који се недавно вратио из рата и затекао само остатке свог дома и вест да су му сви помрели од болести. Среће своју комшиницу Тијану и заљубљује се у њу. Иако различите вере они се венчавају и живе веома скромно једва сакупљајући крај с крајем. Фасцинантна је љубав коју осећа према њој, посебно су лепи и дирљиви описи када описује њену лепоту и оно што осећа према њој. Добија посао код Муле Ибрахиа кога је спасио у рату. Важан део романа је када Ахмет одлази невољно са Ибрахимом у село на вечеру код неких угледних сељака. Тамо га наговарају да каже оно што мисли – истину. Када излази из куће бива претучен и понижен. Проналази га Махмут Нератљак и води Тијани. Ибрахим га отпушта са посла а затим Ахмет узалуд покушава да нађе нови. Међутим, Тијана добија посао. О садражају не бих више ништа писала. Просто онај ко чита треба сам да разуме и ужива у неизвесности. У књизи се стално нешто дешава, има пуно ликова, још више догађаја и сви се надовезују један  на други.

Што се тиче стила нема тих рече којим бих га описала, свако ко је прочитао бар део неког Селимовићевог дела зна да је свака његова реченица на месту, да има смисла. Има пуно ликова, али је сваки битан на неки начин, па макар се појавио само у једној сцени. Књига је веома снажна као и сви ликови у њој, заслужује пуну пажњу. Мислим да је потребно и читалачко и животно искуство да би се сваки део разумео, а ја немам ни једно ни друго.  

 Радња романа је смештена у муслиманској средини 17.века, али то није од велике важности јер роман потпуно реално осликава и данашње време и друштво. Није важно ни место јер се ово може догодити било кад, било где и било коме. Главни јунак и приповедач није идеалн и може да буде ко.  Свако ко чита ово дело може да се бар у једном тренутку поистовети са Ахметом.

Као што сам већ споменула, књига је пуна лепих реченица, буквално бих морала да препишем целу књигу када бих хтела да поделим све овде, зато ћу записати оне најдраже (а кад ме заболи рука од писања и куцања, једноставно ћу поставити слике J ).

Оно што није записано не постоји.

Кад не би било рата поклали бисмо се међусобно.

Тајна се дуже памти од јасне истине.

Искуство ме је научило да оно што се не може објаснити самоме себи треба говорити другима.

Ништа друго ме се није тицало, чак ни могући сутрашњи бол. Нико ме никад није позвао, ништа ми није нудио, нити сам ја тражио. И никоме ништа нисам замјерио. Могао сам људима изгледати чудно, као да сам изгубио разум. Нисам имао запослења, нити сам имао куће, нити сам имао нешто, а било ми је свеједно.

Нисмо се договорили, а сута увече смо се опет нашли на огради између двеју башти. И треће вече, и четврто, и љето се охладило, ми смо се крили мраком, не желећи да нико сазна колико смо потребни један другоме. А сви су знали.

Ни хаљину не ваља крпити, а камо ли љубав.

-          Зар лукавство може заменити знање?

-          Искусан човјек би упитао: зар знање може зар знање може замјенити лукавство.

-          Лукавство је непоштење.

-          Није увјек непоштење. Зато што је неопходно.  Као капут зими. Неко то зове мудрошћу.

-          Шта би прво саветовао човјеку коме желиш добро?

-          Да се својим мишљењем не издваја међу људима са којим живи. Зато што ће се онемогућити пре него што учини.

Нико ником не може натоварити толико мука на врат колико човјек сам себи.

Хиљаду нечијих срећних часака биће као овај, али овај никад више. Хиљаду туђих љубави биће као ова, али ова никад више. Никад: једина коначност. Први пут знам шта је срећа, осећам је, видим, миришем.

Никад човек не може тако упропастити живот као кад жели да га поправи, а не зна ни зашто ни како да га поправи, нити зна је л то поправљање или кварење, поготово ако изгуби свој мир.

-          Глупости! Што има више светих склоности иза којих се људи крију, све је више простора за људско зло. Човјек увек измисли разлог изван себе да би се ослободи одговорности и кривице. То је подстицај за заједничку неодговорност.

-          Хоћеш да кажеш да свако одређује шта је добро шта је зло?

-          Свакако! И ниједно зло не може постати добро зато што га прихвата већина.

-          Да ли је одбрана зло? Одбрана вјере, напримјер?

-          Одбрана је често напад.

Све ће проћи, господине, - говорио је тихо Ибрахим Поро. – Али каква је то утјеха? Проћи ће и радост, проћи ће и љубав, проћи ће и живот. Зар је нада у томе да све прође? Па ипак, проћи ће и ово, господине, и овај срам, и ова запрепаштеност, и ове муке због којих бих пристао да умрем без уздаха.

У рату, или великим несрећама, човјек учини и добро и зло, подједнако, једно иза другог. Зато што је несигуран. А у миру све пролази, мисли само на себе.   

Је л та мудрост, да не очекујемо много ни од себе ни од других? Је л то губитак или добитак, ако сазнамо праву мјеру, своју и туђу? Губитак је што је то мјера ситна, а добитак што не тражимо више.

-          Рјечи су ваздух, какву штету могу нанјети?

-          Рјечи су отров, од њих почиње свако зло.

Некад сам, у љутњи, пријетио мржњом, а некад је осјећао.

Рођен сам, изгледа, за ситне ствари, као и већина људи, и није ми жао што је тако.

Поштен сам колико могу, никоме не желим сувише зла, хтео бих да људе више волим него што их жалим, молим се својој срећи да мимо мене прође оно што ме се не тиче.

А оно што се дјеси не може се спријечити. Кад би све људе стрпали у затвор, не би било злочина. Али ни живота. Мрзим злочин али више волим живот и са злочином него опште гробље.

Нико не пита шта си мислио, већ што си учинио. Мисао је само твоја, чин свачија.

Рат је сурова али поштена борба, као међу животињама. Живот у миру је сурова борба, али непоштен, као међу људима.

-          Народ је пуст број, расута снага. Нема једног циља, ништа му није заједничко, осим непосредне користи и страха. Издјељени смо. Село селу неће помоћи ако наиће опасност. Свако се нада да ће њега мимоићи.

-          Народ је расута снага само ако не види заједнички циљ на тајну корист по себи. Ако сазна, ако се увјери, може све. Али прво треба отјерати оне који владају.

Одакле му та твра вјера, коју одбија свака вјероватност? Толики су се надали, а нису дочекали. А нови који долазе опет верују. Човјекова нада је јача од искуства, не може је поколебати туђи неуспех.

Какав је ово живот, какав свијет, у којем чиним зло и кад чиним најбоље. А чиним зло и кад ништо не чиним, остављајући и зло и добро на миру. Чиним зло и кад говорим, јер не кажем оно што би требало. Чиним зло и кад ћутим, јер живим као да ме и нема. Чиним зло зато што живим, јер не знам како да живим. Случајно присуствујем животу и све што учиним није моје.

Тешко је одлучивати о судбини људи. Неспособан сам за то кројење правде, у коју се увек крије макар мало неправде, ма за кога. Никад нисам желио да пресуђујем међу људима, јер у томе правде нема.

Осим трговаца, путују само узнемирени људи, који не могу да остану сами са собом, јуре за новом сликом непознатог свијета, које нуде својим очима, али им душа остаје празна.

Најбољи лик: Ахмет Шабо, Тијана, Мехмут,

Најгори лик: Мула Ибрахим, Осман Вук, Авдага

Оцена (од 1 до 5): 5

Жанр: драма

Шта сам научила: Пуно тога (види цитате)

Издавач: Књигу је издала издавачка кућа Вулкан, као и друге Мешине књиге - Дервиш и смрт и Острво. Нисам сигурна да ли могу да се нађу у електронском издању, али то није важно јер овако добра дела заслужују да се нађу на свакој полици а и нису скупа.

10 за 999 (прва интернет куповина)

Још пре више од две недеље осванула је вест на страницам Лагуне и Делфи књижаре да се спрема велика акција, у уторак (14.априла) у 10 сати, изаћиће списак књига које се могу купити и то по невероватно ниској цени - 10 књига за 999 динара, услови су наручити их  преко интернета и мора баш десет у комплету. Прво сам једва чекала да видим списак књига које су на акцији, али је узбуђење почело да јењава јер до сада никад нисам наручила ништа преко интернета и била сам превише несигурна. И док сам се ја тако премишљала и скупила храброст да наручим књиге у четвртак увече већина добрих наслова је већ била распродата. Цимерка и ја само селе за лаптоп у четвртакк увече и одабрале десет књига од оно мало што је остало. Ја сам изабрала седам: Заувек – Меги Стивотер (трећи део тинејџерске трилогије о љубави између вукодлака и девојке), Лишена снова – Џозефина Анџелина (прича о Хелен која има способност да сиђе у Хад), У сенци свога брата – Уве Тим (писац на приповеда о брату који се добровољно пријавио да иде у рат и убија), Мали Хектор учи шта је живот – Франсоа Лелор, Траљави почеци – Меган Макаферти (књига за младе, писана у форми дневника, где видимо Џескиу и њено суочавање са проблемима на које наилазе млади), Додатне порције - Меган Макаферти (наставак предходне књиге), Спора смрт Лусијане Б – Гиљермо Мартинес (Лусијан умире дечко, а затим још шест блиских особа), а цимерка је изабрала три: Туркето – Метин Ардирт, Џејмс Патерсон – Максимум Рајд, Експеримент – Ејнџел и Ден Симонс – Стрвинарска утеха: Отварање.

И тако је почео онај тежи део – чекање. Ми блесаве, уместо да смо наручиле одмах, па да стигну за два дана, ми наручиле пред сам викенд. Знала сам да у петак неће стићи, надала сам се да ће стићи у суботу, али ко ће да чека понедељак. Међутим, проблем настаје када оне нису стигле ни у понедељак. Слале смо мејлове Делфи књижари, и буквално сам на пет минута проверавала мејл, али ништа. Када су ми коначно одговорили рекли су да ће књиге бити ПОСЛАТЕ крајем недеље. Видела сам на њиховој фесбук страницеи да многи нису добили своје пакете иако су наручили пре мене. Узбуђење је полако нестало, само сам почела да будем напета. Нисам ни мало задовољна доставом, тамо јасно пише да књиге стижу у року од два радна дана, а ја их чекала тако дуго. Најгоре је што сам по коментарима на интернету видела да су неки наручили после нас, а добили их пре нас. Не разумем како они то шаљу и одлучују коме прво. На крају смо добиле мејл да су послате у среду, најгоре је било у четвртак, када је ујутру стигла порука на телефону да их очекујемо тог дана, и коначно су стигле. Не процењив осећај мириса нових књига. Ајде што је моја прва куповина преко интернета скоро успешна, него што сам обогатила своју полицу за седам солидних наслова за само 700 динара.

Већ сам више пута спомињала како су књиге данас веома скупе, ајде што људи мало читају, него и они који воле вероватно тешко одвајају за то или се одлучују за електронска издања. Ја сам ето студент и треба ми прилично пуно времена да накупим новац, а да не тражим од мојих још и за то. Него ако ми дају да купим нешто ја купим јефтиније да уштедим за књиге, још се и трудим да купујем само добре и оне која заиста желим да додирнем и држим у рукама, а остале читам у електронском издању. Ова куповина је била изненадна, али се не кајем, никако. Спремала сам се да купим три Лагунина издања и надам се да ће се наћи на мојој полици ускору. Светлост у прозору – Лусинда Рајли (једна мени веома драга књижевница и кад већ имам три њене књиге зашто не и ову), Кућа сећања и заборава (која је већ дуже на мојој листи) и ускоро би требало да изађе Убити птицу ругалицу (једна од мојих омиљених кењига). За то ће ми требати, по мојој процени, нешто мање од 3000 динара. Сада постоји опција да чекам неку акцију, али ја сам веома нестрпљива јер ове три књиге заиста желим више од свих осталих.

Да се вратим на ову акцију. Када су у питању овакве акције, никако се не може очекивати да ће сада изаћи неки нови наслови или они који су били веома популарни, али ако се одма наруче књиге, када се акција појави на интернету, може се уловити нека добра књига. Има пуно дечијих књига и тинејџерских (више волим да каженм књиге за младе, али ако Лагуна користи тај израз у опис, ајде). Ја искрено волим да се враћам књигама за младе јер су неке заиста добре, па су се и нашле сада на мојој листи. Књигу Траљави почеци сам хтела да читам још кад сам била у основној и никад нисам имала прилике, а ево је сада. Пошто сам закаснила пропустила сам неке добре наслове: Хвала за успомене (мислим да ми је то једина Сесилијина кењига која ми недостаје на полици), Лето мртвих играчака (која ме привлачи још од кад је изашла) и Неодољиво мртва. Нервирала сам се када сам видела људе да дела по друштвеним мрежама да су баш купили те књиге. Али добро, добро је и ово. Мислим да не бих могла да накупим десет наслова да се цимерка није придружила и узела за себе три, а већ у петак ујутру готово да није остало ништа и оно мало добрих књига што је остало – распродато. Изненадила сам се јер сам видела да је на акцији Сара Десен, а ја сам књигу Истина о вечности купила по пуној цени и то два пута, једну за мене једну другарици за рођендан. Ту су још и неке књиге које сам такође куповала по регуларној цени. Увек се питам да ли да купујем одмах или да чекам, шта ако се одмах распродају или никад не буду на акцији? Стално се дешва да Делфи има добре акције само преко интернета, сада, када сам савладала тај страх око куповине, можда ће ми бити лакше да искористим још неку акцију и то ПРВОГ ДАНА КАДА СЕ ПОЈАВИ иначе оде све што је добро.

Сад се највише радујем књигама Меган Макафери, У сенци мога брата и Спора смрт Лусијане Б.

Милица Јаковљевић

 Верујем да би већина девојака и жена данас рекло да никад није читала књиге Мир-Јам, нити има намеру да их чита. Као да је срамота читати их. Верујем да већина њих заправо лаже, свака друга жена је бар једном у рукама држала неки романа или причу који је за собом оставила ова наша књижевница или су пак помно пратиле серије које су сада актуелне и које су снимљене готово по сваком њеном роману.

Ја сам се са њом сусрела већ на самом почетку уласка у свет књига, мама ми је била купила пар њених књига које су могле да се нађу за неких 100 динара код уличних продавац, а касније сам купила и прочитала остале. То је било још пре почетка снимања серија које су бар мало вратиле популарност овој књижевници. Књиге сам прочитала давно и никада им се нисам вратила поново, не зато што ми се нису допале, већ зато што нисам имала времена. Мислим да су добре, не и одличне. По томе колико их је жена у мом крају прочитало и позајмило од мене види се по самим њиховим корицама и страница, изгужване су од окретања.

Зато сам одлучила да Милици Јаковљевић посветим заслужени пост и нисам случајно изабрала баш овај датум јер је данас 128 година од њеног рођења.

Милица Јаковљевић, народу можда познатија као Мир-Јам, рођена је 22.априла 1887. у Јагодини. Детињство и младост провела је у Крагујевцу, а након Првог светског рата сели се у Београд. Говорила је руски и француски језик. Завршила је учитељску школу и предавала деци на селу. Започиње своју новинарску каријеру у Новостима, где и објављује љубавне приче и романе из делова. Девојке и жене су просто луделе за њеним делима. Мало је њих које нису читале њене књиге између два рата, које су и те како остављале јак утисак и виђање света на младе девојке. Има лаган и веома сликовит стил, помало патетичан, али јединствен. Њене књиге су једноставне, помало узбудљиве, увек са тематиком љубави и патње.  На посебан начин описује жену на прелазу из класичне патриотске српске породице у девојку савременог доба. Јасно се скоро у свакој књизи види линија подвучена између старијих ликова и девојака које полако почињу да заборављају на патриотско понашање (одличан пример за то је Анђелка (Рањени орао) која је осуђена зато што је изгубила невиност пре брака). Иако се никад није удавала знала је да представи брачни живот. Можда је управо због представљања девојака на тај начин и осуђена после Другог светског рата да лоше утиче на морал младих девојака. Она је у једном тренутку била најпопуларнија књижевница у Југославији, а већ је у следећем била исмевана и осуђивана због свог стила и 'јефтиних' прича. Преминула је 22.децембра 1952. Вест о њеној смрти није објавио нико. Њен брат је такође био писац, Стеван Јаковљевић, аутор Српске трилогије.

Неки је данас називају српском Џејн Остин.

Као што рекох, њене књиге нису савршене, али имају неку топлину и нешто што их држи у живт већ пола века.

Књиге:

Рањени орао

Можда данас и најпознатија њена љубавна прича, верујем, свима добро позната због истимене серије. Анђела већ на почетку дела бива осуђена зато што је изгубила невиност пре брака, муж је оставља одмах посе сазнања о томе. Она бива на неки начин одбачена од свих, док је тако затворена у себе среће мистериозног младића, авиатичара у ког се заљубљује. Част да заиграју у првој серији о Миличиним романима имали су Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић.

Грех њене мајке

Неда је кћи једног банкара, на почетку дела добија вест да је њен отац банкротирао и убио се. Са мамом одлази на село, да би је тамо отели и присилили на венчање за непознатог младића, а да би њена мама, у међувремену мислећи да се Неда удавила, скочила у реку и убила се. Имали смо прилики да гледамо серију и, просто морам то да споменем, превише кењкаву и љигаву глумицу, која никако није знала да представи лик онаквим кавим га је Мир-Јам представила.

Непобедиво срце

Мени можда мало дража књига од предходне две, где је сада пажња више усмерена на мушког јунака, који долази у богаташку кућу да учи банкаревог сина, и као што је очекивано, заљубљује се у његову кћи. И поново нам на мале екране причу преносе Слобода и Иван.

Самац у браку

Радмило, адвокт из села, одлучује се да запроси богаташицу из града Љиљану, која на тај брак пристаје чисто да би напркостила момку са којим се виђала у Београду, и као што наслов каже, он остаје сам иако је у браку. Имали смо прилике да одгледамо и ово дело и на малим и великим екранима, само, чиними се, под неким другим називом. Баш сам се зачудила када сам видела да за главног дасу није изабран Иван, већ Милош Биковић. J

То је било једне ноћи на Јадрану

Можда тренутно најпопуларнија књига, наравно због серије која се тренутно емитује ( и овде су морали да промене име). Овг пута су у центру две сестре, Кринка и Лола, и две љубавне приче које се у неким тренуцима преплићу. Ова књига ми је посебно дрга јер је део радњ смештен у Венецији, мом омиљеном граду.

Сада правим малу дигресију, јер сам завршила са књигама које су екранизоване. Зашто је сад мени то важно, верујем да књиге не би поново оживеле да није било серија.

Мала супруга

Ђурђица је девојка из села, мираџика, коју родитељи удају за лекара, који се жени из користи и поред тога има љубавницу са којом не прекида однос. Неке сцене у овој књизи су биле прилично јаке и помало потресне.

У Словеначким горама

Млада девојак полази са мајком на одмор у словеначке планине и тамо се сусреће са једним младићем и наравно заљубљује.

Дама у плавом и Девојка са зеленим очима

Две збирке приповедака, обе су ми подједнако драге, у свакој има по нека добра и јака прича. Мало се разликују од романа зато што нису толико патетичне, немају све срећне крајеве и нису све љубавне, не приказују само однос између младића и девојке већ се сада дотиче породичних односа и пријатељства.

Остале њене књиге нисам прочитала, па тако не бих ни писала о њима.

Ако се неко пита где се могу наћи њене књиге одговор је - свуда. Буквално је свака мање позната издавачка кућа издала њена дела, могу се наћи код сваког уличног продавца за неку малу цену, а што се тиче електронских издања, до сада нисам наишла на њих. И немојте се извлачити на оно – одгледаћу серије, књиге су много боље, а и наравно, радња је у серијама прилично измењена, што може да доведе до погрешног разумевања саме књиге.

И да закључим, мислим да су Миличина дела сасвим просечна, ни превише јака, али ни превише безвредна, иако је радња патетична и помало предвидива, уме она да направи и нагли преокрет и да изненади читаоца. И можда сам већ написала, али сам сигурно више пута поменула када сам причала са неким о њеним делима, да су поједини њени описи савршени и равни великим писцима.

Лондон роуд – Саманта Јанг

Саманта Јанг је шкотска књижевница која је у почетку своје књижевне каријере писал књиге за младе. Написал је четири серијала – десет романа и једну новелу. После тога пише романе за одрасле – Даблин стрит који постаје веома популаран, можда због свог еротског садражаја. У издању Лагуне издате су три њене књиге. Наравно, Даблин стрит, Лондон роуд и Јамајка лејн.

Већ сам прочитала Даблин стирт. Иако ми се допада њен стил писања, немам неку жељуда имам њене књиге на полици, зато сам их читала у електронском издању.

Сада, радњу пратимо из очију Џоане, пријатељице Џошлин, која је била главни лик у предходном роману - Даблин стрит и из чијег смо угла том приликом пратили радњу. Врло занимљиво. Главни лик једне књиге, сада постаје споредни, док је споредни лик из предходне постао главни.

Џо живи са мајком алкохоличарком и млађим братом Колом, ради два посла како би их  издржавала (један је онај у Клуб 39 који нам је познат из предходне књиге), забавља се са Камероном који је богаташ. Бира партнре по томе колико ће помоћи њој и њеној породици, финансијски, а не по томе да ли је привлаче. И онда, као у свакој љубавној причи у њен живот улази Кам, нови бармен који ради у кафићу где и она и који се, гле случајности, досељава да живи у стан испод њеног. Они се прво не подносе, па се, наравно, заљубе. Као што, рекох, типична љубавна прича, али ипак у себи има нешто топло што је привукло моју пажњу. У себи има и драматичну ноту, када је у питању Џоин односи са њеном мајком. Иако Џо има дебели зид око себе и не да ником да јој приђе, не отвара душу и труди се да све проблеме реши сама, Кам ипак нађе начин да јој се приближи. Ту су још и Ели и њена сестра Хана која је тинејџерка и књишки мољац (и њих смо упознаили у предходној књизи). Срећемо се и са ликовима које ће бити централни у следећем делу, Оливија и Најт. Има пуно ликова, па може да буде помало конфузно.  

Заплет је као и свакој другој љубавној причи. Стил ми се свиђа, већ сам споменула да Саманта има лаган, речит и веома реалан стил. Опет ми се не свиђа како су, у неким тренуцима, приказани женски ликови, као обичан објекат, који је пресавршен и који привлачи баш све мушкарце који то одмах отворено говоре. Књига је сасвим у реду. Добра је, али не и одлична.Топло је препоручујем свим цурама.

Омиљени лик: Кол; Оливија;

Најгори лик: Џош – иако је она главни лик предходног дела, и тада ми се свидела, овде ми превише иде на нерве; она је заправо особа која не зна да заћути када треба и мисли да све зна; Фиона – Џоина мајка алкохоличарка;

Оцена (од 1 до 5): 3

Категорија: комедија, љубавни

Издавач или електронско издање: Лагуна; 

Шта сам научила: Понекад је добро срушити зид који градимо око себе

Следеће читам: Саманта Јанг – Јамајка лејн

Оскар Вајлд – цитати

Верујем да сам већ више пута споменула да сакупљам цитате. Обично се на интернету најчешће цитирају Коељо, Андрић и Селимовић. Моји омиљени су они из Сафонових књига. Међутим када сам недавно узела у руке  Вајлдову књигу Слика Доријана Греја схавтила сам да из ње може да се извуче много тога. Зато сам одлучила да поделим са вама моје омиљене. Додуше, нису сви из Доријана Греја, али не мари.

Данас људи знају цену свему, а ничему вредност.

Живот је најређа ствар на свету. Већина људи само постоји, то је све.

Нема моралних и неморалних књига. Књиге су или добро или лоше написане. То је све.

Ко жели маску мора је и носити и нема се права жалити што му сунце никада неће огрејати.

Можда нису сви добри, али у свакоме има нешто добро. Немој никоме судити, јер и светац има своју прошлост, а грешник има своју будућност.

Верност апсолутно постоји. То се најбоље види по оним женама које су верне: изгледају тако искрено несрећне.

Безвредни људи и безвредне књиге одузимају нам драгоцено време.

Циљ живота је саморазвој. Остварити савршено сопствену природу – то је разлог нашег постојања...Страх од друштва, које је основ морала, страх од Бога, која је тајна религија – то су две ствари које владају нама.

Публика је одувек, у свом добу, лоше одгојена. Она упорно захтева да уметност буде популарна, да задовољи њен укус, да ласка њеној апсурдној сујети, да јој говори оно што су јој већ говорили, да јој покаже оно што би већ морала да је уморна, да даље гледа, да је забави кад се осећа тешко после обилног оброка или да јој скрене мисли када је изморена својом сопственом глупишћу.

На путовању увек носим свој дневник. У возу ми је потребно сензационо штиво.

Желим да пробам све плодове из светске баште.

Једини начин да се ослободите неког искушења јесте да му подлегнете.

Никада не можеш бити превише дотеран нити превише образован.

Мало искрености је опасна ствар, а много је сасвим кобна.

Увек опраштај својим непријатељима, ништа их не нервира више.

Ако не можеш исту књигу читати изнова и изнова, не би требало да је читаш уопште.

Следећи цитати које делим: Иво Андрић