Еротски романи – да ли их треба читати или не?

Већ сам се неколико пута дотакла ове теме, када сам писала о роману Даблин стрит и Педесет нијанси сива. Доблин стрит сам већ некако могла и да 'скувам', као што сам и написала том приликом, предпоставила сам да ћу већину ствари и да заборавим после недељу дана, што се и догодило, готово да се ничег и не сећам. И сад се питам, какве су то књиге чији садражај заборавим. Вероватно књиге за тренутак. Наравно да сам уживала док сам читала. Научила сам нешто – да док си дете мислиш да све знаш, али кад порастеш онда схватиш да ништа не знаш. Управо ту реченицу понављам стално. Што се тиче Педесет нијанси, већ сам рекла да је то једна прилично глупа и плитка књига.

Није срамота читати романе из ове категорије. Верујем да их многи читају, само не причју о томе. Искрено, мислим да би ми било прилично непријатно да одем у књижару и тражим књигу такве садржине, али сада је ту интернет и лагано могу без било какве непријатности да скинем и прочитам скоро све што пожелим. Када уђеш на неком од сајтова издавачких кућа имаш и категорију 'еротика' која је и те како богата. Праву експлозију је направио роман Педесет нијанси сиве, али и те како има много, много квалитетнијих романа из ове категорије. И сад се опет питам и мучим себе да ли је уопште нормално и добро читати књиге из ове категорије? Или је то само обично губљење времена? Да ли је морално? Али ја се никад нисам стидела оног што читам. Волим класике и мистерије, али волим да се дотакнем и оног у потпуности супротног од тога. У осталом, и многе добре и велике књиге, па чак и класици, дотичу се еротике и имају трачак оваквих сцена, само што када се класификују оне поред себе имају неки други епитет (класик, љубавни, историјски, драма). Књиге Филипе Грегори, које се воде у категорију историјских романа, су препуне еротских сцена, ту је и роман који је добио Нобелову награду Авантуре неваљале девојчице који је, опет, препун оваквих сцена и мнго одвратнијх од оних у Педесет нијанси сиве. И зашто су сада те књиге мање еротичније од оних које се воде у категорију еротских? Дотакла бих се и два класика Мадам Бовари и Љубавник леди Четерли који су ето класици, али и еротски романи. И слободно могу да тврдим, да књиге које сам споменула, а не воде се под категорију еротских романа, имају много више еротских и детаљнијих сцена од оних који се воде под категорију еротских.

Сакако би ми било непријатно да тек тако кажем на глас да тренутно читам еротски роман, много је лакше рећи читам Даблин стрит, можда тај неко и не зна где он припада.

Дотакла сам се ове теме јер се управо спремам да прочитам књигу Саманте Јанг – Лондон роуд. Иако сам рекла да ћу се трудити да читам мало озбиљније књиге сада бих ипак да читам нешто лагано. За озбиљније кењиге треба одвојити више времена и посветити им пуну пажњу, док се неке књиге, као што су ове, читају ради разоноде и опуштања.

Препорука за читање - мистерије

Одмах на другом месту, после књига о рату, волим да читам мистерије, књиге које су до самог краја неизвесне, помало нестварне, које држе пажњу до последње странице и које прате по неколико радњи.

Карлос Руис Сафон
На првом месту је, наравно, чувени шпански писац Сафон, један од мојих најдражих писаца. За собом је оставио два велика серијала, један за децу, Трилогија магле,  који сада нећу поменути, већ ћу се фокусирати на трилогији о Гробљу заборављених књига.

Сенка ветра
Трилогију започиње књигом Сенка ветра где нам представља Барселону 1945. главни јунак је Данијел, син продавца књига који проналази књигу Сенка ветра коју је написао Хулијан Караш. Добија жељу да прочита све његове књиге, али сазнаје да их неко уништава и тако почиње његова авантура.
Игра анђела
Овог пута нас Сафон враћа у прошлост у односу на Сенку ветра. Сада нам приказује Барселону двадесетих година. Главни јунак је писац Давид Мартин који добија мистериозну понуду да напише књигу од још мистериознијег човека. Он се тада уплиће у мрачну причу која је започета много година раније.
Заточеник небеса
Ово је последња књига која коначно у потпуности разрешава мистерију. Сада је година 1957. Данијел је наследио књижару од свога оца и једног дана у њу улази извесни Торес који купује књигу Гроф Монте Кристо и у њу оставља необичну поруку.

Ја сам на овом блогу више пута поменула Сафонова дела, пре свега због његових изврсних цитата, поготову када пише о књигама.
Све његове књиге издате су у издавачкој кући Чаробна књига., а неке се могу наћи и у електронском издању.

Лусинда Рајли
Мој први сусрет са овом ауторком је био када сам за осамнаести рођендан од одељења, између осталог, добила и књигу Кућа орхидеја. После читања ово књиге просто сам добила жељу да прочитам и остале.

Кућа орхидеја
У овој књизи имамо две приче кој иду паралелно, једна је прошлост за време Другог светског рата, једна је садашњост. Чувена пијанисткиња Џулија Форестер у детињству је често проводила време у стакленој башти властелинског имања Вортон парк, где су егзотични цветови које је узгајао њен деда цветали и венули са сменом годишњих доба.
Сада, док се опоравља од породичне трагедије, Џулија поново тражи утеху у Вортон парку, који је недавно наследио Кит Крофорд, харизматични мушкарац чији је живот такође испуњен тугом. Када приликом реновирања куће пронађу деценијама стар дневник, њих двоје се обраћају Џулијиној баки не би ли открили тајну која је променила судбину Вортон парка.
Џулија тако урања у прошлост, у свет Оливије и Харија Крофорда, младог пара чији је крхки брак раздвојио Други светски рат, стварајући ожиљке који ће, изненада, дотаћи и саму Џулију.
Девојчица на литици
Ова књига је по стилу веома слична предходној. Погођена недавним губитком, Гроња Рајан се враћа у Ирску, у загрљај породице која је воли. И управо ту, на ивици литице, први пут среће девојчицу Аурору, која ће јој променити живот из корена. Аурора мистериозно привлачи Гроњу, која открива да је историја њихових породица необично и дубоко испреплетена...
Од горке романсе у ратном Лондону па до једне сложене и тешке везе у савременом Њујорку, од оданости једном нахочету па до заборављених успомена на изгубљеног брата, прошлост и садашњост, Рајанови и Лајлови – преплићу се већ читаво једно столеће. Коначно Аурора, својом интуицијом и изузетним духом, раскида чини и откључава ланце прошлости.
Поноћна ружа
Ову књигу нисам прочитала али је морам споменути. Већ дуже време ме стрпљиво чека на полици. Поноћна ружа прати необичан живот Анахите Чаван и дочарава нам призоре велелепних палата Индије и величанствених властелинских здања Енглеске.
У време кад је британска Индија била на врхунцу, једанаестогодишња Анахита, из племените али осиромашене породице, склапа доживотно пријатељство с принцезом Индиром, повлашћеном кћерком богатог индијског владара. Поставши принцезина званична дружбеница, Анахита уочи избијања Великог рата прати пријатељицу у Енглеску. Тамо упознаје младог Доналда Астберија, наследника величанственог, удаљеног поседа Астбери, и његову лукаву мајку.
Осамдесет година касније Ребека Бредли уздиже се међу америчким филмским звездама и цео свет јој је под ногама. Међутим, кад њена бурна веза са исто тако познатим човеком крене неочекиваним током, са олакшањем ће прихватити улогу младе лепотице из двадесетих година прошлог века, која ће је одвести ван очију јавности, далеко у дивљину Дартмура у Енглеској. Убрзо након што почне снимање у сад трошном Астбери холу, неочекивано стиже Ари Малик, Анахитин праунук, у потрази за прошлошћу своје породице. Ребека и он откривају мрачне тајне које прогањају династију Астберијевих…
 
Све Лусиндине књиге издала је издавачка кућа Лагуна.

Кејт Мортон
Са Кејт сам се такође сусрела када и са Лусиндом. Мада мислим, да су књиге које је написала Кејт мало више мистериозније и сложеније, држе и мало више пажње од оних Лусиндиних.

Заборављени врт
Овога пута имамо три паралелне радње које се на крају спајају у једну и откривају нам мистерију.
Уочи Првог светског рата једна девојчица нађена је напуштена на броду за Аустралију. Тајанствена жена звана Књижевница обећала је да ће се старати о њој – али Књижевница је нестала без трага.
Вече уочи свог двадесет првог рођендана Нел О’Конор сазнаје тајну која ће јој заувек променити живот. Деценијама касније она креће у потрагу за истином, која је доводи на ветром ишибану обалу Корнвола, у чудни и лепи дворац Блекхерст, некадашње власништво племићке породице Монтраше.

После Нелине смрти њена унука Касандра неочекивано добија наследство. Кућа на литици и њен заборављени врт озлоглашени су међу месним становницима због тајни које крију –тајни о уклетој породици Монтраше и њеној штићеници Елизи Мејкпис, ауторки мрачних викторијанских бајки. Ту ће Касандра најзад разоткрити истину о породици и решити читав век стару тајну изгубљене девојчице.

Давни сати

Идит Берчил никада није била блиска с мајком. Једног поподнева стиже им давно загубљено писмо са повратном адресом замка Милдерхерст и тај догађај изазива необичну реакцију Идитине мајке. Идит почиње да сумња да је емоционална удаљеност међу њима одувек била параван иза којег је мајка крила неке старе тајне. Пратећи траг писма Идит одлази у Милдерхерст, код необичних сестара Блајт и открива да је њена мајка ту боравила као тринаестогодишња девојчица за време Другог светског рата. Две старије сестре су близнакиње и већи део живота старале су се за млађу, која се променила откако ју је вереник оставио 1941. Међу оронулим зидинама замка Идит трага за мајчином прошлошћу и открива више него што је очекивала – истину о догађајима који су се одиграли у „давним сатима“.

Неизбирсиво сећање 

За крај бих споменула и ову књигу коју сам баш одавно прочитала и која у себи има помало те мистичности, али много мање од предходних књига.

Године 1975, међу писмима саучешћа које је примила због мајчине смрти, Камиј Вернер пронашла је писмо које је било доста дуже од осталих. Непознати пошиљалац обећао је да ће јој сваког уторка слати ново писмо, настављајући необичну причу. Камиј ће лако схватити да је у питању прича о њеном рођењу...

Све је почело 1939. године... Млада девојка Ана спријатељила се са госпођом М. С временом ове две жене постају необично блиске и госпођа ће Ани поверити да не може да затрудни. Искрено дирнута њеном тугом, Ана јој предлаже да га она роди дете уместо ње. У доба тешких друштвених превирања, господин М. схвата да је на помолу рат који неће моци да избегне и невољно прихвата овај предлог: спаваће само једном са Аном. Док рат бесни око њих, госпођа М. после порођаја одлучује да се неће зауставити док не избрише сваки траг који је Ана оставила у њеном животу, како би сачувала тајну и заштитила кћерку...

Мистерије треба разликовати од трилера и криминалистичких романа. Оне свакоко у себи садрже и по нешто од трилера. Можда сте приметили да никад нисам поменула те криминалистичке романе, они су за мене прилично ниски и предвидиви. Читала сам неке, али они на мене нису оставили ама баш никакав утисак. 

За сада завршавам овај серијал препорука књига. Наравно наставићу да прпоручујем књиге које прочитам или које сам већ прочитала, али не овако по жанровима. Пре свега, зато што сам поменула све моје драге жанрове, а не желим да пишем о оним које не волим да читам.

Дневник једне наркоманке, непознат аутор

Није ми било у плану да читам неку књигу, поготово не ову, али сам сличајно налетела на њу, видела да је кратка, да је писана у форми дневника, а то је нешто што обожавам. Што да не? Већ сам читала једну одличну књигу која говори о младима и наркотицима, наравно, реч је о Ми деца са станице Зоо, тако да ми је ова кењига још више привукла пажњу. Нема никаквог описа, нема имена аутора, једноставно почиње приказ из дневника, тако да нисам знала шта ме чека сем тог наслова који сам имала на врху документа.

Главна јунакиња је петнаестогодишња девојчица. Не знамо где је радња смештена ни када се дешава. Видимо на почетку да она има типичне проблеме које имају млади, момци, школа, родитељи, селидба, дијета.  Пише о проблемиа кроз које пролази кад пође у нову школу. Једне вечери, код једне другарице учествује у једној игри где сви добијају по флашу Кока-коле, а у некима је таблета LSD-a и она је она 'срећница' у чијој је флаши била. Тада се први пут сусреће са дрогом. Кроз следеће две године она пролази кроз пакао. Пошто се књига састоји од страница дневника ми немамо баш много широк преглед њеног живота, нема пуно описа, нема пуно радње. Само износи хронолишки оно што јој се дешава. Стил је на нивоу њених година, са мало речи, кратких реченица и недоречености. Међутим, то је управо оно што представља дневник. Све се дешава некако пребрзо. Ако упоредим са књигом Ми деца са станице Зоо, наравно да је много боља Ми деца са станице Зоо, али и ову бих радо препоручила свима. Млади треба да виде какво зло доноси дрога и да беже од ње што даље.

Оцена (од 1 до 5): 3

Књигу у електронском издању можете пронаћи на овом блогу.