Ljubav na prvo čitanje: 2015

Sluškinjina priča - Margaret Atvud

Već duže vreme tragam za ovom knjigom, u knjižarama je nema. Odvano rasprodata. Nalazim je na nekim sajtovima gde je preporučuju kao knjigu koju svaka žena treba da pročita, il pak među onima gde navode da je zabranjena u nekim državama. Nisam ni čitala sadržinu knjige. Prosto me privlači to što toliko ljudi preporuči. Pozajmila sam je iz biblioteke pre neki dan I počela da čitam. Nisam znala ništa o njoj, očekivala sam da je radnja smeštena u srednjem veku ili bar s početkom 20.veka. Međutim…

Margaret Atvud

Rođena u Otavi 1939.

Sluškinjina priča

Koja je uloga žene u društvu? U Republici Galada postoje žene koje služe samo za razmnožavanje. I naša junakinja je jedna od njih. Ona svojim rođenjem nije predodređena da bude sluškinja, već je živela normalnim I srećnim životom, imala svoju ljubav I svoje dete. Posle državnog udara I onog trenutka kada Amerika postaje fašištička država, kada se uvode novi zakoni, a žena gubi sva prava, ona postaje jedna od Sluškinja. Dobija crvenu odeću koju mora uvek da nosi, kao I svaka druga žena koja ima tu ulogu, kao znak raspoznavanja.Sad živi kod jedne porodice, ima svog Gospodara, tu je I njegova žena koja nije mogla da mu rodi naslednika, pa su sada doveli Sluškinju sa kojom će se razmnožavati. Njena jednia svrha je da mu bude pokorna, ako to ne uradi, biće obešena na zidu Spasenja. Njeno trenutno ime je Fredovica, tako se zove jer trenutno pripada Fredu, sa njim treba da se razmnožava. Dok sedi u toj kući, ona se bez ikakvog reda priseća ranijeg života, I onog dobrog I onog lošeg. Njene misli lutaju I menjaju se, a mi ih veoma jasno vidimo. Ne sme da napravi ni jednu grešku, ne sme da prekraši ni jedno pravilo. Oko je posmatra. I za najvanju sitnicu može da bude ubijena.

Stil je živopisan. Svi opisi su vrlo detaljni. Sve deluje realno, njena patnja, njena iskušenja.

Izadavč: Laguna;

Godina izdanja: 1985; kod nas 2006;

Žanr: Socijalna fantastika;

Ocena (od 1 do 5): 5;

Naslov originala: The Handmaid’s Tale;

Broj strana: 337;

Po ovoj knjizi je 1990. snimljen i istoimeni film.

Violina iz Aušvica – Marija Anđels Anglada

Nema potrebe da se ponavljam koliko volim da čitam knjige o ratu. Za ovu knjigu sam saznala od Simone Jovanović koja je spomenula u komentrau posta gde sam ja preporučila knjige koje su sa tematikom rata i holokausta. Nisam mogla nigde da je pronađem da je kupim, a iskreno, nisam se ni trudila kao što umem. Kada sam odlučila da započnem moju malu avanturu pozamljivanja i čitanja knjiga iz biblioteka odmah sam potražila ovu knjigu. Tako da, još jednom hvala curi koja mi je preporučila ovo delo, sama ga nikad ne bih pronašla, a knjiga me je priločno dobra.

U priču nas prvo uvodi violinista koji upoznaje violinistkinju Reginu i od nje dobija neke beleške koje zapravo svedoče o njenom stricu Danijelu koji je prošao kroz pako logora. Regina je sasvim slučajno, kao trogodišnjakinja, uspela da izbegne logor i smrt, ali ne i njena porodica. Ona je sada starija žena koja svira jednu posebnu violinu. Kako je do nje došla, saznajemo iz malopre pomenutih beležaka.

Upoznjemo se zatim sa Danijelom, koji je završio u logoru zato što je jevrejin. Odvojen od svoje porodice, odmah po hapšenju, pokušava da zaradi za hranu redeći kao stolar, trudi se da izbegne strašne logorske kazne svojom poslušnošću i da izbegne iživljavanja bezdušnih SS-ovca. Jednog dana instinktivno stupa u sred zabave vojnika pokušavajući da odbrani violinistu koji je loše svirao zbog pukotine violini, a ne da bi se šalio sa vojnicima. Time otkriva svoje pravo zanimanje. Izbegava kaznu, ali dobija zadatak da popravi violin do zore, a zatim I da nampravi jednu.

Stil je lagan. Iako stalno skače sa teme na temu to nikako ne smeta. Veoma slikovito I realno opisuje sve strahote rata I logora. Danijelovo unutrašnje stanje, njegova psiha, veoma su lepo, slikovito I detaljno opisani. Zasmetali su mi predugi opisi izgradnje violin. Zasmetao mi je drugi deo koji je nekako nedorečen I nabacan, kao da nešto nedostaje. Očekivala sam malo više jezivih scena.

Zanimljivi su dokumenti koje pisac prilaže na početku svakog poglavlja, jer su oni, kako i sama svedoči na početku knjige, originalni i istiniti, što samo daje još veću snagu ovoj knjizi.

Izadavč: Dereta;

Godina izdanja: 1994, kod nas 2014;

Ocena (od 1 do 5): 4;

Naslov originala: El violi d’ Auschwitz;

Broj strana: 100;

Trilogija nevidljivog – Milarepa i Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana– Erik-Emanuel Šmit

Kao što spomenuh u predhodnom postu, pošto sam knjigu Oskar i gospođa u ružičastom mantilu pročitala u jednom dahu, već sam sutradan otišla u biblioteku da uzmem i još dve knjige iz triulogije. Iako je ovo prva knjiga, knjige se mogu čitati i preko reda, nisu vezane istom radnjom.

Milarepa

Ova kratka priča sadrži nekoliko kraćih međusobno povezanih priča. Jedna nam govori o Milarepi i Svastiki. Radnja je smeštena u Tibet. Svastika je imao veliko stado koza i živeo sa svojim roditeljima, međutim jednog dana je đavo zaposeo njegove koze te su sve izginule. Zbog toga se on i njegova porodica sele kod jednog bogatog rođaka koji ima sinčića Milarepu. Kada je Milarepa imao šest godina, njegov otac je preminuo, te je nasledstvo ostavio Svastiki, ali samo da ga sačuva dok Milarepa ne sazre. Međutim, Svastika ne poštuje to pravilo već iz dna duše mrzi i maltretira Milarepu, njgovu sestru i majku. Zanimljivo je to da različite delove priče vidimo iz različitih uglova, I iz Svastikinog I iz Milarepinog.

Priča kratka i jasna, sa veoma jasnom i poučnom porukom. Govori nam o krađi, osveti, pokajanju, ne bih više ništa da otkrivam.

Citati:

Lakše je činiti zlo nego dobro, zlo se nanese očas posla, bez ikakve muke, ali je to lepak koji se teško skida.

Ko previše želi narušava svoj duševni mir.

Duh koji ume da se zadovolji onim što ima, da ograniči svoju želju za susretom, jeste pobednički duh.

Izadavč: Laguna;

Godina izdanja: 1997, kod nas 2004;

Broj strana: 69;

Ocena (od 1 do 5): 5

Naslov originala: Milarepa

Gospodin Ibrahim i cvetovi iz kurana

Priča o dečaku koji se zove Mojsije, a zovu ga Moma. On živi u tamnom stanu sa ocem advokatom, koji je strog, hladan i velika škrtica. Odlučuje da počne da potkrada svoga oce. Upoznaje starog prodavca Ibrahima. Pisac nam na dirljiv i snažan način prikazuje odnso oca i sina. Odnos dečaka jevrejina I starca muslimana. Piše nam o prijateljstvu, lopovluku, sazrevanju.

I za ovu knjigu važi sve ono što I za predhdne dve. Da se ne ponavlajm.

Izadavč: Laguna;

Godina izdanja: 2001, kod nas 2004;

Broj strana: 90;

Ocena (od 1 do 5):

Naslov originala:Monsieur Ibrahim et las fleurs du Coran

Trilogija nevidljivog – Oskar i gospođa u ružičastom mantilu – Erik – Emanuel Šmit

U ponedeljak 14. decembra povodom Dana biblioteke, niška biblioteka je ponudila popust za članarinu umanjen 50%, što je svakako lepa stvar, jer su knjiški moljci mogli da priušte godišnju članarinu za svega 350 dinara umesto 700, koliko je inače. Meni je kartica bila istekla još pre mesec dana i srećom je nisam odmah produžila jer ne bih uštedela koji dinar. Razmišljam kako se redvno učlanjujem u biblioteku u Nišu već tri godine, a uzimam samo knjige koje su mi potrebne za fakultet. Bilo je vreme kada sam, dok sam išla u gimnaziju i bila član leskovačke biblioteke svake nedelje uzimala po dve knjige, a sada ni jednu za tri godine. Nije da nisam čitala, jesam, ali nije to kao pre. Uglavnom, ono i što sam pročitala bilo je iz moje biblioteke ili u elektronskom iydanju. Rekoh, hajde za promenu da uzmem nešto lagano i kratko da pročitam. Bliže mi se ispiti, a ja još nisam pročitala ni jednu Njegoševu knjigu, ostala su mi još neka Sterijina dela, pa još i Gundulić. Pošto sam videla kod Aleksandre sa bloga Books and Lilies (ponovo) ovu knjigu, zagolicala mi je maštu i dobila sam želju da je pročitam. Kratka i lagana. To mi treba. I tako sam, ne znajući da je ovo trilogija, otišla da produžim člansku karticu i uzmem ovu knjigu, sa ciljem da za dve nedelje posetim ponovo biblioteku, vratim je i uzmem Memoare Mateje Nenadovića koji su mi potrebni za ispot. Međutim...

Pre nego što počnem da pišem o delu, da spomenem i to da sam već posle jednog dana trčala u biblioteku da uzmem i druge dve knjige ove divne trilogije.

Sve tri knjige su vrlo kratke. Lako se čitaju, teško se zaboravljaju.

Knjiga Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je zapravo skup pisama koje desetogodišnji Oskar šalje Bogu iz bolnice. On ima rak, nema kosu i zovu ga Ćela. Druži se sa gospođom Ružom koja tu volontira. I tako nam on na jedan naivan dečiji način prepričava ono što mu se dešava. Daleko od toga da je ovo delo dečije, ovo je zapravo vrlo potresna knjiga o poslednjim danima života jednog malog dečak i tome kakav je njegov pogled na sve to. Ovde vidimo poslednjih dvanest dana njegovog života. Pisma su sve kraća i kraća…

Knjiga jeste laka za čitanje,priču pratimo iz ugla desetogodišnjaka, ali je sama priča teška, u nekim trenucima duhovita. Gotovo na svakoj stranici mi je zastala knedla u grlo. Puna je lepih rečenica iz kojih može toliko toga da se nauči i koje su knjigoljupci već podvukli olovkom, što mi je svakoko drago, iako sam ja protivnik žvrljkanja po knjigama, ali ako je to samo olovkom podvučena lepa reč, onda zašto da ne.

Knjiga ima svega 105 strana, font je krupan. Izdvojite dva sata, možda i manje, i pročitajte je. Vredi!

Citati

...Jer, pisanje podrazumeva kićenje, doterivanje, itd. Pisanje je najobičnija laž koja ulepšava stvarnost, a to samo odrasli mogu.

Zaboravljamo da je život loman, trošan i prolazan. Svi se pravimo da smo besmtrtni.

Kad bi me interesovalo šta misle kreteni, ne bih imao vremena za ono o čemu razmišljaju pametni ljudi.

Život ne može da se objasni, jedino može da se živi.

Pokušao sam da objasnim roditeljima da je život čudan poklon. U početku procenjujemo taj poklon: mislimo da ćemo živeti večno. Posle ga potcenjujemo, čini nam se trulim, previše kratkim, prosto nam dođe da ga bacimo. Na kraju shvatimo da to uopšte nije poklon, već zajam. Onda se trudimo da ga zaslužimo. Veruj mi da sa sto godina znam šta pričam. Što više starimo, to više moramo da volimo život kako bi smo mu i dalje pridavali važnost. Čovek mora da postane prefinjen da bude umetnik. Svaki kreten može da se raduje sa deset ili dvadeset godina, ali sa sto, kad onemoća, treba upotrebiti mozak.

Izadavč: Laguna;

Godina izdanja: 2002, kod nas 2004;

Broj strana: 109;

Naslov originala:

Ocena (od 1 do 5): 5

Utisci sa Niškog sajma knjiga 2015.

(žao mi je što je ovaj post postavljen sa zakašnjenjemo od mesec dana J )

Konačno je došao i prošao ovaj naš mali sajam knjiga. Ja sam jedva čekala da dođe ponedeljak i da već prvog dana sajma prošetam među štandove. Kad sam konačno ušla na sajam malo sam se razočarala. Nema onih izdavača čije sam štandove htela da posetim. Nema Makarte, nema Prometija (šta je uopšte sa tom izdavačkom kućom?) ili ja nisam videla ikao sam obišla salu deset puta bez preterivanja. Napravila sam prvi krug i gledala u natpise iznad štandova da vidim koje su izdavačke kuće tu, a onda sam krenula onako po spisku da kupujem.

Prvo sam na Vulkanovom štandu kupila Ostrvo i time konačno zaokružilua moju skromnu zbirku Mešinih dela. Tu sam imala neki mali popust, pa je knjiga umesto 600, koliko inače košta, koštala 500 dinara.

Posetila sam Lagunin štand. Kupila sam Seobe (zbog fakulteta), Kad su cvetale tikve i Idi postavi čuvara (ovu knjigu sam jako želela, isto kao i predhodni deo - Ubiti pticu rugalicu). Tu nisam imala neki dodatni popust iako sam se nadala, dakle samo onih mojih 25% + 15% (za količinu). Moram da pohvalim devojke koje su radile, toliko su svi ljubazni, svaka im čast. Možda zato što je bio tek prvi dan, pa se još nisu umorili.

Na štandu Novosti sam uzela pripovetke Gi De Mopasana za 100 dinara (konačno) i Don Kihota za 250 dinara.

Pošto mi je ostalo još 600 dinara, a žele sam i sve i ništa vrtela sam se sa cimerkom dva sata kroz halu i razmišljala sam šta da kupim, šta još stvarno želim da imam na policu, čemu bih se rado vraćala. Htela sam Lolitu, i zamisli mangupe, prodaju je na neki štand za 600 dinara i to ono izdanje iz Novosti, koje verujem, nije koštalo više 200 dinara kada je izašlo. Razmišljala sam da li da to bude neka Orvelova knjiga, bilo ih je svuda za do 400 dinara, ili možda Lovac u žitu. Videl sam i Majstora i Margaritu za do 600 dinara, ali ja već imam jedno izdanje na bosanskom i mnogo mi je žao što pre tri godine nisam bila pametnija i kupila izdanje Zavoda za udžbenike, a ne ovo bosansko, ali dobro. I na kraju odlučim da to bude Dnevnik Ane Frank. Ima ga skoro na svakom štandu, samo koje izdanje izabrati. I tako počnemo novi krug sa strahom da ne uzmem neko bosansko izdanje, da bude dobro ali ne skupu. Ne znam da li je moglo jeftinije, ali sam se na kraju odlučila da to bude izdanje Belotere koje ima korice kao originalni dnevnik. Koštalo je 400 dinara, pitala sam za cenu na još dva štanda i tamo je bilo neko sa koricama za 450, ali ovo mi jebilo lepše. Ipak, svi znamo onu staru, o knjizi ne treba suditi po koricama. Ali ko može odoleti ovome.

Raspisah se ja... Konačno je prošao i sajam. Sad čekam da 'konačno' dođe i prođe ispitni rok. Iskreno, malo sam se razočarala u odnosu na prošlu godinu. Osećam neku malu prazninu. Znam da sam kupila dobre knjige, ali kao da je moglo bolje.

Edgar Alan Po

Već sam nekoliko puta spomenula da mi je jedan od najdražih pisaca Edgar Alan Po i moram da priznam da sam se mnogo više zanimala za njegov život nego za njegova dela. Oduvek me je fascinirao i oduvek sam težila ka tome da saznam što više zanimljivosti o njegovom životu. Kada ga dobro upoznam i kada uspem da priuštim njegova dela svakako će mi čitanje biti lakše i zanimljivije.

Moja omiljena pesma (nemam omiljenu knjigu, ni pisca, ali imam omiljenu pesmu) je upravo njegova Anabel Li. Volim i Gavrana, ali mi je prva mnogo draža.

Jedna od mojih omiljenih priča je Izdajničko srce i preporučujem je svima!

Poa uglavnom crtaju i prikazuju sa mačkama ili sa gavranom. Gavran je na neki način njegov zaštitni znak. Međutim, on je prvobitno hteo da nazove ovu pesmu Papagaj! Hteo je da stavi pticu koja može da govori i srećom je to promenio. Ova pesma ima tačno 100 stiha.

Godine 1838. Po piše priču o kanibalizmu gde ljudi koji su zarobljeni na jednom brodu bez hrane odlučuju da pojedu malog od palube pod imenom Ričard Parker. Godine 1848. upravo se to i dogodilo, na jednom brodu ljudi su ostali bez hrane i odlučili su da pojednu malog od palube i ne bi tu bilo mnogo čuđenja, da se on nije zvao Ričard Parker!

Obično su velike pisce inspirisale žene, ali Poa je inspirisala njegova mačka Katarina. Ali to nije njegova jedina mačka. Često je pisao sa njima, ali su se često javljale u njegovim delima. Tu je njegova poznata horor priča ,Mačka'.

U 19.veku pisci su svoja dela pisali rukom, to je znatno otežavalo njihov posao. Po je to radio tako što je sam pravio rolne papira spajajući voskom svoje listove i tako ih urolane slao urednicima.

Za ljude njegovog vremena njegove priče su bile previše morbidne, nisu se prepuručivale onim sa slabim stomakom. Mnogi su smatrali da ih ne treba objavljivati.

Uvek se potpisivao samo sa A.

Bio je usvojen.

Svi ga znamo kao mračnog pisca, zanamo njegove detektivske i horor priče, ali on je pisao i humorističke.

Poova fotografija koja se najčešće sreće je nastala samo četiri dana posle njegovog pokušaja samoubistva.

Bio je oženjen svojom trinaestogotišnjom rođakom Virdžinijom Klem.

Imao je srčane tegobe, epilepsiju, koleru, besnilo.

Prećeg oktobra 1849. pronađen je na ulici u delirijumu. Četiri dana posle toga je preminuo. Izveštaj lekara je nestao. Nikada nije utvrđeno da li se ubio ili ga je neko ubio.

Postovi posvećeni Edgaru:

Edgar Alan Po

Ukleti pesnici

Edgar Alan Po

Čuvar tajni – Kejt Morton

Kejt Morton je britanska književnica. Laguna je objavila dva njena romana Zaboravljeni vrt i Davni sati. Pročitala sam oba dela i nalaze se na samom vrhu mojih omiljenih knjiga. Bila sam oduševljena kada sam videla da će krajem septembra izaći i treći roman Čuvar tajni. Jedva sam čekla da ga kupim, kada sam ga konačno donela kući iz knjižare i otvorila ga nisam mogla da prestanem da čitam. Čitanje sam završila za dva dana iako knjiga ima skoro 500 strana.

Odakle da počnem?

Kao što je bio slučaj i u predhodne dve knjige imamo dve paralelne radnje, preplićiu se prošlost i sadašnjost.

Godina je 2011. Lorel je poznata glumica, priseća se leta 1961. kada je sasvim slučajno videla svoju mamu koja je ubila jednog čoveka, za to ubistvo nije odgovarala jer su policiji rekli da je bilo u samodbranu, međutim, Lorel zna da to nije bilo tako. Sada, njena majka je na pragu smrti i Lorel želi da sazna istinu.

Sa druge strane prikazana je radnja za vreme Drugog svetskog rata. Doroti je napustila roditeljski dom i otišla u London, zaljubljena je u svoju prvu ljubav Džimija, radi kao družbenica jedne matore dame, a preko puta nje živi devojka kojoj se potajno divi – Vivijen.

Uglavnom, priča se vrti oko prošlosti – Doroti, Vivijen i Džimija, i sadašnjosti, gde Lol pokušava da istrži zašto je njena mama Doroti ubila čoveka.

Stil je lagan, na momente dosadan, ali samo na momente, međutim, priča je toliko zanimljiva da kada počne da se čita ne može da se stane. I kraj je toliko neočekivan i koliko god sam nagađala kroz čitavo delo kako će se knjiga završiti nisam bila ni blizu onom što je na kraju prikazano ka rasplet priče.

Pošto je ovo misterija ne bih više ništa da otkrivam, samo ću je rado preporučiti svima, kao i sve ostale Kejtine knjige.

Omiljeni lik: Džimi, Vivijan;

Najgori lik: Doroti;

Žanr: Drama, istorijski, ljubavni;

Godina izdanja: 2015 (kod nas), Engleska (2012);

Naslov originala: The secret keeper;

Izdavač: Laguna;

Ocena (od 1 do 5): 5;

Knjige koje želim da kupim...

Bliže nam se sajmovi knjiga. Beogradski sigurno neću da posetim, ali se iskreno nadam da ću ovaj niški. Bila sam u gužvi poslednjih mesec dana zbog fakulteta, ispiti, hvatanje uslova... Nisam imala vreme za čitanje. Započela sam da čitam Prohujalo s vihorom i Vilet i nisam ništa završila. Ne zato što su knjige teške ili dosadne, već zato što im treba posvetiti punu pažnju a ja za to nisam imala vreme. Pročitala sam par 'onih' romana koji se brzo čitaju brzo i zaborave.

Sada, kada budem upisala drugu godinu moraću mnogo više da se posvetim fakultetu, a i čitaću knjige koje su mi potrebne za ispite, pošto su, srećom, sve one naši klasici, nadam se da ću uspeti da podelim utiske i ovde.

Da ne skrećem sa teme, da se vratim mojoj listi...

Čuvar tajni - Kejt Morton

Ako sve bude kako sam planirala, ova knjiga će već sutra biti u mojim rukama. Obožavam Kejtine knjige i već sam pročitala dve, tako da jedva čekam da pročitam i ovu.

Jednog sparnog letnjeg dana 1961. godine, šesnaestogodišnja Lorel sakrila se u svoju staru kućicu na drvetu ne bi li na miru sanjarila dok se ostali članovi njene porodice zabavljaju na izletu kraj potoka nedaleko od njihove farme u Sofoku. To idilično popodne u kojem je Lorel maštala o skorom preseljenju u London, o Biliju i o svim lepim iznenađenjima koja joj budućnost može doneti biće prekinuto strašnim zločinom.

Pedeset godina kasnije, iako je poznata i voljena glumica, Lorel oseća da se sve više povija pod teretom senki iz prošlosti. Kada je sestre pozovu da s njima ode na proslavu majčinog devedesetog rođendana, Lorel nazire da se koreni događaja koji joj je promenio život nalaze u majčinoj prošlosti i da ima još malo vremena da ih razotkrije. Korak po korak ona saznaje tajnu istoriju tri osobe – Vivijen, Džima i njene majke Doroti – čije su se sudbine zauvek preplele za vreme Drugog svetskog rata u razrušenom Londonu.

Trenuci sreće - Šeli King

Zabavna romantična priča o mladoj ženi koja traži svoj poziv dok pokušava da spase knjižaru polovnih knjiga.

Megi Dupre, „skinuta s platnog spiska“ kako bi imala priliku da „traga za novim mogućnostima“ u Silicijumskoj dolini, provodi vreme u Knjižari polovnih knjiga Vilin konjic i čeka da se nešto važno desi.

Kada dobije priliku da se učlani u klub čitalaca Udruženja žena izvršnih direktora Silicijumske doline, ona je prihvata, čak i ako to znači da mora da pročita Ljubavnika ledi Četerli za jedno veče. Izdanje do kojeg dolazi je staro, u tvrdom povezu, sa beleškama nekadašnjih ljubavnika na marginama. Ono što će Megi naći u svojoj istrazi o ljubavnicima i njihovoj sudbini, i ono što će o sebi naučiti tokom te potrage, iznenadiće i dirnuti svakog čitaoca.

Plodovi gneva - Stajnbek

Ovu knjigu želim, želim, želim, kao i sve ostale ovog autora, ali vidi cenu. Teško je ovo priuštiti i uz sve popuste koje mogu da nahvatam.

Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peščanih oluja i suša koje su im uništile useve, farmeri iz Oklahome i susednih država proterani su sa zemlje i pušteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Među njima je i porodica Džoud, koja se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokušavajući da nađe mesto pod suncem. U Kaliforniji, međutim, pridošlicama je jednako teško: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a došljaci su sve samo ne dobrodošli...

Ovaj roman velikog američkog književnika odmah po objavljivanju uzburkao je javnost i čak razbesneo deo publike zbog opisa ruralne sirotinje, te bio zabranjen u raznim delovima SAD, uključujući Kanzas i Kaliforniju. S druge strane, privukao je ogromnu pažnju i postao jedna od najčitanijih knjiga XX veka, knjiga koja i danas ima uticaja jer se svet nije mnogo promenio.

Sva svetlost koju vidim - Entoni Dor

Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja.

Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost.

Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.

Idi postavi stražara - Harper Li

I za kraj, knjiga koja još nije ni izašla u prodaju, ali se nadam da će uskoro. Drugi roman Hraper Li i nastavak priče Ubiti pticu rugalicu.

Mejkom u Alabami. Džin Luiz Finč vraća se iz Njujorka kući kod svog ostarelog oca Atikusa. U vreme političkih previranja koja prate dodeljivanje građanskih prava crncima i preoblikuju stari Jug, Džin Luizin povratak kući dobija gorkosladak ukus dok otkriva uznemirujuće istine o svojoj porodici, gradiću, ljudima koji su joj najdraži u životu. Uspomene iz detinjstva naviru, a sve njene vrednosti i shvatanja dovedeni su pod sumnju. Izvodeći ponovo na pozornicu nezaboravne likove iz romana Ubiti pticu rugalicu, ovo delo savršeno hvata psihu jedne mlade žene i sveta usred bolnog, mada neophodnog izranjanja iz iluzija o prošlosti, putovanja na kome čoveku vodič može da bude jedino vlastita savest.

Napisan sredinom prethodnog veka, roman Idi postavi stražara donosi čitaocu potpunije i bogatije shvatanje dela Harper Li. Pred nama je nezaboravna priča satkana s mnogo mudrosti, čovečnosti, strasti, humora i preciznosti postignute bez imalo napora – umetničko delo koje ostavlja duboki trag dočaravajući jedno proteklo doba i istovremeno nam saopštavajući mnogo toga o našem sopstvenom vremenu. Idi postavi stražara ne samo što potvrđuje neprolaznu izuzetnost prethodnog romana nego je i njegov suštinski važan pratilac koji dodaje dubinu, kontekst i novo značenje jednom klasičnom delu američke književnosti.

P.S. Svi opisi preuzeti sa sajta Laguna.

Samanta Jang - Jamajka lejn

Ovo je treća knjiga Samante Jang iz serijala vezanih za ljubavi koje se događaju po Edinburskim ulicama. Kao što sam već spomenula kada sam pisala predhodni post, u svakoj od tri knjige, priču smo gledali iz drugog ugla. Svaka knjiga je posvećena jednom paru i vidimo je iz ugla druge devojke. Posle Džoš i Džo, sada se upoznajemo sa Olivijom, Amerikankom koja je u predhodnoj knjizi dosleila u Edingburg i pridružila se družini.
Pre svega, sviđa mi se što nas sad Olivija na samom početku kratko upoznaje sa događajima iz predhodne dve knjige, za one koji su zaboravili. Džoš i Brejdonu je bila posvećena prva knjiga (Dablin strit), tu smo se susreli i sa Eli, njenom cimerkom, a Brejdonovom sestrom, i Adamom, njenim momkom (pomalo konfuzno, pomalo kao 'španska serija' ali ti likovi su u knjizi uvođeni postepeno). Tu su još i Džo i Kam, sa kojima se srećemo u London roudu. Kol, Džoin mlađi brat. I naravno Olivija i Najt koji su sada u centru priče. (prosto sam morala da iznesem ovo i prisetim se starih likova pre nego što napišem nešto o uvodu u ovu priči).
Kao što rekoh, Olivija se upravo doselila iz Amerike. Njen otac je odgajao Džo, pa je napustio i onda se vratio zbog nje. Olivija se upoznaje sa Najtom, najbonjim Semovim prijateljem. Odmah vidimo da se ona zaljubila u njega a da je on od onih tipova koji ne žele da se vežu i menjaju cure svake večeri. Naravno, između njih se javlja hemija, počinje onog trenutka kada njemu pada na pamet da je podučava kako da se muva sa momcima, jer je, eto ona, kao i većina junakinja u ovakvim knjigama, jadna, plitka i naivna. Najt je u predhodnoj knjizi pravi ljigavac, dok je ovde predstavljen...pa ponovo ljigavo. Ne znam, jednostavno mi se nije dopao.
Veliki nedostatak, kad pogledam sve tri knjige, jeste što iako priču vidimo iz tri očiju tri različite cure, stil u sva tri romana je potpuno isti, kao da sve govori jedna osoba, a ne tri različite. Ko želi malo erotike, nek zaobiđe Pedeset nijansi i nek uzme ovo. Oba serijala su bljutava, ali ovo je manje.
P. S. Ovu knjigu sam počela da čitam pre tri – četiri meseca i nisam je završila, kada sam uzela da nastavim čitanje, shvatila sam da sam skoro sve zaboravia, međutim, još veći problem je nastao kada sam shvatila da sam zaboravila i sve iz predhodna dva dela, likove, radnju, u kakvim su međusobnim odnosima, ko je kome brat, ko kome cimer, ko kome momak. Dakle, da zaključim sa Samantom Jang, kojoj se definitivno više neću vratiti – lako se čita, još lakše zaboravlja.
Mislim da Laguna sada treba da izda još jednu njenu knjigu, ali svakako je neću pročitati, niti je kupiti. Već sam spomenula da sam i ove tri čitala u elektronskom izdanju.

London roud
Dablin strit

Omiljeni lik: Trenutno ne mogu da izdvojim ni jednog;
Najgori lik: Najt;
Ocena (od 1 do 5): 2;
Izdavač: Laguna; Može da se pronađe i elektronsko izdanje na internetu;
Žanr: Ljubav, komedija, erotika;
Broj strana: 195;
Šta sam naučila: Ništa;
Omiljena knjiga iz serijala: Možda prva;

Sofi Kinsela - Imam tvoj broj

Ako bih morala da izdvojim jednu književnicu koja piše ljubavne komedeije, definitivno bi to bila Sofi Kinsela. Najviše se smejam uz njene knjige. Prva knjiga koju sam čitala je Devojka iz dvadesetih i toliko sare m se smejala i uživala. Skoro sam pročitala i knjigu Prva bračna noć i ona je dobra. Zanimljivo je to da nikad nisam pročitala Kupoholičarku.
Knjiga Imam tvoj broj je pre par godina prevedena kod nas, ja je imam u elektrenskom izdanju i osetila sam pre neko veče potrebu da pročitam neku laganu knjigu i odabrala sam nju.
U današnje vreme svako ima (bar jedan) mobilni telefon ili bolje da kažem mali kompjuter pun privatnih podataka, od intimnih poruka I fotografija do spiskova obaveza. Međutim šta se dogodi ako svoj telefon izgubite I sa njim sve ono što je u njem ili pak nađete nečiji telefon I u njemu nečije podatke?
Popi se nedavno verila za Magnusa i sada, deset dana pre svadbe, proslavlja sa svojim drugaricama. Međutim, problem nastaje kada ona shvati da je izgubila presten u toku proslave, verenički prsten koji je dugo u porodici njenog verenika. Pored toga, neko joj ukrade telefon. S druge strane ona pronalazi u kanti za smeće telefon neke devojke po imenu Violeta i odlučuje da ga zadrži. Violeta je Semova sekretarica i upravo na ovaj telefon stižu sve njegove poruke, i privetne i poslovne.
Popi treba da se vidi sa Magnusovim roditeljima, ali kako će bez prstena. Oni čak i nisu oduševljeni što će im ona uskoro postati novi član porodice. S druge strane ona mora da izigrava Semovu sekretaricu I odgovara na njegove mejlove, ali I da nađe prsten.
Ono što mi se ne dopada je to da knjiga puna nepotrebnih podataka, previše okolišanja, previše scena koje nikako nisu uticale na tok radnje kao i previše likova koji nemaju nikakvu svrhu.
Stil je u Sofinom fazonu, svi koji su je čitali razumeće. Toplo preporučujem svim devojkama, da se opuste I nasmeju.

Omiljeni lik: Sem I Popi;
Najgori lik: Magnus;
Ocena ( od 1 do 5): 4;
Izdavač: Laguna;
Žanr: Komedija, ljubavna;
Broj strana: 426;

Aleksandra Poter - Zbogom nije kraj (+ Mudrovanje o prvoj knjizi :)

Obično kad me pitaju koja je prva knjiga koju sam pročitala, ona zbog koje se rodila ovolika ljubav prema istim, odgovorim da je to Dečaci Pavlove ulice, zato što je to knjiga koja nije ulazila u školsku lektiru (bar ne kada sam ja išla u osnovnu školu) a koja je bila u kompletu lektira koji sam ja nasledila od moje sestre od tetke. U to vreme, ja lektiru nisam smatrala knjigom, već obavezov, kada sam sazrela I duboko zaplivala u književničke vode, shvatila sam da su lektire najbolje knjige koje sam ikad pročitala – klasici koji su besmrtni I vredni. Posle toga su sledile knjige Čarli i fabrika čokolade, Matilda, Ispovesti jedne loše ribe, Srce (pa sam zavolela da čitam dnevnike), Dnevnik Nika Tvipsa, Tebi, moja Dolores (pa se rodila ljubav prema ratnoj književnosti)... Međutim, prva moja knjiga, samo moja, koju sam dobila od mame (ako ne računam Na Drini ćuprija koju neko nije vratio u biblioteku, da, do tada moja kuća nije posedovala ama baš ni jednu knjigu), koja je ušla u moj dom je Pazi šta želiš Aleksandr Poter. Znaš šta je zanimljivo? Tu knjigu sam dala jednoj curi i nije mi je nikad vratila (koliko sam samo knjiga izgubila na taj način). Da se vratim na Aleksandru, kao što rekoh, moja prava knjiga, pročitala sam je u jednom dahu, svidela mi se, i zatim sam odmah kupila i Moj gospodin savršeni i Ko je ta devojka, kasnije I Nisi onaj koga želim, kupila sam ja i U potrazi za Romeom, ali je i ta knjiga izgubljena. Moram da priznam da su mi od tih pet veoma drge: Pazi šta želiš, Koj je ta devojka i Nisi onaj koga želim, uz njih sam najviše uživala. Što se tiče knjige Moj gospodin savršeni, mislim da će mi biti zanimljivija kada jednog dana pročitam Gordost i predrasude. Međutim U potrzi za Romeom je pravo razočaranje, prosto nisam mogla da je progutam i da je pročitam do kraja. Mislim da je to prva knjiga koja izlazi kod nas od nje, a da nije koncipirana u prvom licu, što je meni veoma zasmetalo, jednostavno nisam mogla da doživim likove kako je to bilo do tada sa njenim knjigama. Nisam mogla da plovi lagano kroz stranice, kao da je pisala potpuno nek druga osoba. I u tom trenutku sam zapostavila sve njene knjige. Do pre neki dan…

Pre neki dan, kada sam 'obilazila' moju elektronsku biblioteku naletela sam i na njeno ime. Rekoh da vidim o čemu je reč, otvorim prvu knjigu, vidim nije boasnski ni hrvatski već srpski (većina knjiga koje posedujem sun a tim jezicima što ponekad ume das meta). Pisana u prvom licu. Divno. I tako sam započela da čitam, posle skoro pet godina, književnicu sa kojom je začela moja biblioteka.

Aleksandra Poter

Aleksandra je engleska književnica rođena 1980, diplomirala je englesku književnost. Pisala je za velike magazine – Vog, Kosmopoliten, El. Godine 1999. poslal je rukopis svog prvog romana na više izdavačkih kuća i sve su prihvatile da ga izdaju. Veoma je popularna među devojkama i mladim ženama, kako u Engleskoj, tako i u čitavom svetu. Njene romane kod nas izdaje Vulkan, a za one koji ne mogu da ih priušte mogu se uz malo truda pronaći i u elektronskom izdanju. Kod nas su za sada objavljeni sledeći romani:

Moj gospodin savršeni

Pazi šta želiš

Ko je ta devojka

Nisi onaj koga želim

Da li smo se nekad sreli

U potrazi za Romeom

Luda ljubav

Zbogom nije kraj

Detektiv za ljubav

Svi romani su ljubavne komedije, lagani, jednostavni, duhovit, sa pomalo naučne fantastike, za uživanje i opuštanje uz puno smeha. Svaka devojka se može pronaći u nekoj od njenih junakinja, ako mislite da ste se nekad izblamirale, tek da vidite šta se njenim junaknjama dešava, ako ste imale problem sa raskidom, možda naučite kako da ga rešite. Toplo preporučujem (skoro) sve njene knjige. Ne očekujte ko zna kakav kvalitet I poetičnost, ovo su prosto one knjige za odmaranje, uživanje I smejanje, dok traje čitanje, posle se, uglavnom, sve zaboravi.

Zbogom nije kraj

Raskid? Seb je ostavi Tes pre dva meseca, nedelju I tri dana. I ona sada sedi u svojoj kancelariji u oči dečeka Nove godine. Svi smo mi sedeli ispred ekrana koji prikazuje početnu stranu Fejsbuka I uzdisali gledajući slike ljubavnih parova, upravo ona to radi. Posle laganog uvoda I opisa kako je došlo do raskida I kako živi sa cimerkom po imenu Fiona, sa kojom odlazi na novogodišnju žurku, shvatiši da tamo nema šta da traži, vraća se u svoj stan da dočeka Novu godinu preturajući po kutiji predmeta koje je podesećju na bivšeg momka. Na televiziji pričaju o novogodišnjim običajima, I tako ona čuje da postoi običaj gde treba da se napiše na papir sve što želiš da zaboraviš ili da izbrišeš iz života, ružnu naviku, osobu, događaj ili izabereš neki predmet koji te podseća na nešto I to sve baciš u vatru, a onda, dok to gori, treba da se zamisli želja koja će se ispuniti u Novoj godini. Naravno, ona baca kutiju u vatru I poželi da nikada nije upoznala svog bivšeg momka. Tog trenutka počinje magija.

Naime, uz malo čarolije, kako to biva kada je reč o Aleksandrinim romanima, svi zaboravljaju da je Tes bila u vezi sa Sabom, ona ga ponovo sreće, on je se ne seća, svi su zaboravili na njihovu vezu, svi dokazi se gube, sem njenog dnevnika koji je vodila za vreme veze sa njim I njenog sećanja. Da li će ona, sada, kada ima drugu šansu da započne vezu sa Sebom I kada zna gde je grešila da to I ispravi?

Tes kao I većina junakinja ljubavnih komedija je lakomislena, trapava, naivna, brbljiva, nepromišljena, skolna blamiranju.

Fiona živi dva života, jedan za javnost gde je novinarka koja vodi savršeno zdrav život, I onaj privatni koji je sušta suprotnost onom prvom. Stalno trči za ONIM devojkama, koje se opet javljaju u svakoj knjizi ovakvog tipa, bogate, uobražene, modern, prelepe, uzdignute….

Što se tiče Seba, ama baš nije dobro predstavljen tako da ne znam šta bih rekla o mnjemu.

Kao što naposah, njen stil je lagan I lepršav. Ona piše u prvom licu, o sadašnjem trenutku, jasno I duhovito. Čita se u jednom dahu isto tako se I zaboravi.

Izdavač: Vulkan, ali se može naći I elektronsko izdanje;

Žanr: Ljubavna komedija; čiklit;

Broj strana: 328;

Ocena (od 1 do 5): 3;

Šta sam naučila: Ne treba se pretvarati ni zbog koga.

Zanimljivosti o piscima 5

Kada je reč o debelim knjigama, većina ljudi pomisli na Tolstojev Rat i mir. Upravo je tu knjigu njegova žena prepisivala (rukom) 7 puta.

Šekspir ima samo nekoliko godina školovanja. On se još i rodioi i umro na isti dan ( 23. aprila).

Selindžer je o tome kako je doživeo Drugi svetski rat rekao ,,Nikad se iz nozdrava neću osloboditi mirisa spaljenih ljudskih tela.'' On se posle 1965. povukao iz javnog života, a one koji su probali da mu priđu jurio je puškom.

Neki tvrde da je Bajron za jednu godinu provedenu u Veneciji promenio ok 250 žena.

Kada je Stendal preminuo pronašli su jedan kovčeg pun ispisanih paipra neuredno nabacanih, pošto nisu znali šta će sa njim poslali su je u njegovo rodno mesto u arhivno biblioteku gde je godinama stajala u nekom uglu. Kasnije je jedan studnet pronašao i utvrdio da su prapiri ispisani lepim stilom, sredio ih je i utvrđeno je da je tu, između ostalog, i rkuopis Crveno i cerno.

Molijer je umro dok je na sceni igrao bolesnika koji umire u svojoj drami Uobraženi bolesnik.

Krleža i njegova žena Bela nikad nisu prešli na ti, do kraja života su jedan drugom persirali.

Bodler se farbao u zeleno i bio je opsednut ženskim stopalima.

Pravo ime Marka Tvena je Samjuel Klemens. Kada je kao mali učio za brodskog krmanoša, pa mu je učitelj stalno govorio 'mark twain' (zapiši dva) što se njemu veoma dopalo i odlučio je da baš to uzme kao svoj pesudonim.

20 000 milja pod morem se ne odnosi na dubinu mora već na pređeni put ispod mora.

Agata Kristi je imala takvu bolest da nije mogla da piše svojom rukom, tako da je sva svoja dela morala da diktira nekom. U toku Prvog svetskog rata radila je kao bolničarka, znanje koje je stekla tom prilikom, a posebno ono o otrovima, veoma joj je pomoglo pri stvaranju dela.

Meša Selimović na indirektan načinu u svom delu Derviš i smrt piše o svom bratu. Na taj način je hteo da kaže o onome što se zaista dogodilo za vreme Drugog svetskog rata. Naime, Meša i njegov brat su se borili sa Partizanima, jednom prilikom je njegov brat ukrao neki krevet da bi svojoj ženi koja je bila pred sam porođaj bilo udobno, zbog toga je osuđen na smrt, a Meša se tom prilikom nije pobunio.

Zanimljivosti o piscima 4

Sigurno ste viđali na raznim filmovima i crtaćima policu prepunu knjiga, ali zapravo iza nje se kriju tajana vrata, upravo takvu jednu prostoriju je imao Dikens, pord toga njegov hobi je bio hipnoza, pa je na taj način i pokušavao da izleči svoju ženu od insomnije. Ona je svakog dana pisao najmanje 4000 reči.

Evelin Vauh je pokušao da se ubije davljenjem, ali je odustao jer ga je pecnula meduza.

Ivo Andrić je insistirao da dok prima Nobelovu nagradu bude puštena kompozicija Marš na Drinu.

Porodica Luisa Kerola je spalila sve njegove dnevnike jer su, izgleda, hteli nešto krupno da sakriju iz njegovog života. Neki smatraju da je on Džek Trbosek i da je upravo o tome pisao u svojim dnevnicima. On je bio, inače, sklon fotografisanju nagih devojčica (da podsetim, bio je dečiji pisac).

Puškinov deda bio je Etijopljanin, koga je u Craigradu kupio srpski grof Sava Vladisavljević.

Deda Franca Kafke je bio kasapin, Kafka je bio vagetarijanac.

Andesren se plašio da će ga živog sahraniti zato je u džepu nosi cedulju na koju je pisalo ,,Samo se čini da sam mrtav''.

Svi ljubitelji knjiga sanjaju o tome da imaju veliku biblioteku, kolika li je bila Džejmsa Frejzera kada je morao da se iseli iz stana jer je pod počeo da popušta zbog težine knjiga.

Pravo ime Branka Radičevića je Aleksej.

Volt Vitmen je donirao svoj mozak u medicinske svrhe, međutim, jedan medicinar ga je slčajno bacio u smeće.

Remarkov rukopis za roman Na zapadu ništa novo bio je odbijen čak 14 put, niko nije hteo da ga izda. Međutim, kada je konačno ugledao svetlost dana, raspordat je za 18 meseci u tri i po miliona primeraka.

Saramago je bio mašinbravar.

Da li je Hemivej imao sreće u životu? On je, naime, preživeo četiri saobraćajne nesreće i dve avionske, bio je otporan i na više teških bolesti, pobedio je malariju, dijabetes, rak kože i hepatitis. Međutim, život je okončao tako što se ubio svojom omiljenom puškom. On je kao dečak prošao kroz neku vrstu pakla jer ga je majka oblačila kao devojčicu, razlog tome je bio što je htela da ima dve ćerke bliznakinje, a imala je samo devojčicu stariju od Hemigveja 18 meseci.

Sestre Bronte

Sestre Bronte su za sobom ostavile dela koja posle čitava dva veka od njihovog objavljivanja i dalje žive i zrače podjednako istom svetlošću kao i prvog trena.

Trenutno posedujem tri njihove knjige i veoma dugu tragam za preostale dve iz ove kolekcije. Nekako, kada vidim i dodirnem ova izdanja uživam još više, stari papir i miris hartije upotpunjavaju doživljaj.

Šarlot Bronte (21. april 1816, Toronto - 31. mart 1855, Havort) - Dela: Džejn Ejr, Širli, Vilet

Emili Bronte (30. jul 1818, Toronto - 18. decembar 1848, Havort) - Dela: Orkanski visovi

En Bronte (17. januar1820, Toronto - 28. maj 1849, Havort) - Dela: Agnes Grej, Stanarka napuštenog zamka

Šarlot Bronte

Emili Bronte

En Bronte

Kao što možemo da vidimo po godinama rođenja i smrti sve sestre Bronte živele su veom kratko, njihov život je obeležen oskudicom i porodičnim tragedijama.

Živele su u Havortu (Engleska), njihov otac, Patrik Bronte, bio je sveštenik. Njihova majka se zvala Marija. Imali su šestoro dece. Iz Toronta se sele u Havort, malo, siromašno, pusto mesto, gde vladaju razne bolesti. Tako da je Marija odmah po dolasku preminula. Brigu o deci preuzima njena sestra Elizabet. Patrik 1824. šalje svoje četiri ćerke u internat gde vladaju užasni uslovi (deo atmosferem Šarlot prikazuje u romanu Džejn Ejr kad je opisivan Lovud). Kasnije, zbog uslova kojim su bile izložene, njegove dve kćeri, najstarija Marija (tada je imala svega 12 godina) i godinu dana mlađa Elizabeta, umiru. Internat je ostavio jake posledice i na Šarlot, uticao je na njeno zdravlje ali I psihičko stanje.

Internat u kojem su se školovale

Neki kažu da je za bujnu maštu ove četiri sestre zaslužna njihova sluškinja koja im je pričala priče o duhovima, ali I očeva bibliteka. Smišljale su priče o izmišljenim zemljama. Šarlot je radila kao učiteljica, a En kao guvernanta (En svoje iskustvo prenosi u romanu Agnes Grej). Pošto tu nisu imale dorbre uslove, Šarlot i Emili, 1842. odlaze u Brisel (Brisle je inspiracija za Vilet) da bi se školovale. Šarlot je pre puta bila zaprošena od strane očevog prijatelje, ali ona odbija jer želi da se uda iz ljubavi. U školi se zaljubljuje u profesora Ežea, ali ova ljubav je neuzvraćena. Vraćaju se kući zbog smrti svoje tetke. Šarlot se vraća po drugi put u Brisel, ali ne ostaje dugo zbog teških uslova.

Otac počije da gubi vid. Ali problemi prate i brata Branvela, koji je pored toga što je bio dobar pesnik bio još bolji slikar, međutim upuštio se u vezu sa ženom svoga poslodavca tako da gubi mesto učitelja i odaje se alkoholu.

Godine 1846. izlaze zbirke njihovih pesama, ali pod muškim imenima Karer, Elis i Ekton Bel. Sledeće godine izlaze njihovi prvi romani - Džejn Ejr, Orkanski visovi i Agnes Grej, da bi En, već 1848. izdala Stanarku napuštenog zamka. Knjige su odmah veoma dobro prihvaćene. Iste te godine umire im brat, ali i Emili, naredne godine umire i En, obe od tuberkuloze. Šarlot je živela malo duže i za to vreme objavila još Širli i Vilet, ali ovog puta pod svojim pravim imenom. Odbija još jednu bračnu ponudu, da bi ipak prihvatila treću za Artura Nikolsoma, ali je posle samo devet meseci braka preminula je i to u toku trudnoće.

Naslovna strana prvog izdanja Džej Ejr

Patrik je nadživeo svu svoju decu i umro u svojoj dubokoj starosti.

Kao i većina velikih pisaca i sestre Bronten su imale veoma tragičnu sudbinu, ostavile su mali broj dela, ali veoma vredan. Iako su pisale u isto vreme svako njihovo delo je posebno i ima svoj jedinstveni stil. Svaka ima osobit način na koji prikazuje likove i ističe njihove osobine. Šarlotina dela su puna emocija. En je ironična i realstična. A Emili, ona je napisala jednu od najpoznatijih ljubavnih priča na svetu - Orkanske visove. Sve su one pisale o stvarima o kojima ne bi smele, njihove junakinje su bile znatno slobodnije nego što je to bilo dozvoljeno za to vreme.